Комуникативни приступ у настави српског као завичајног језика

Начини учења српског језика
10 јун 2022

Комуникативни приступ у настави српског као завичајног језика

 

Комуникативни приступ у настави српског као завичајног језика. – У настави језика се могу користити разни методи: директни, граматичко-преводни, аудиолингвални и аудиовизуелни, мешовити, комуникативни и алтернативни (више о томе в. Дурбаба 2011). Говорићемо о тренутно најзаступљенијем и, како се показало, напродуктивнијем методу, а то је комуникативни метод. Код овог метода је акценат на развијању комуникативне компетенције. Посматраћемо га у контексту наставе српског као завичајног језика.

Шта је комуникативна компетенција?

Комуникативна компетенција подразумева не само овладавање граматиком неког језика, него и продукцијом и рецепцијом језичког знања. То се остварује кроз четири језичке вештине: читање, слушање, говорење и писање. Реч је, дакле, о томе да се језик и настава језика не посматрају као низ граматичких правила. Језик је комплексан систем чија је главна одлика оспособљавање за комуникацију на језику који се учи.

комуникативни приступ, у настави српског

преузето са https://www.buea.uk/products.php?type=product&id=87

Предности комуникативног метода

Досадашњи приступи настави углавном су се трудили да ученици добро савладају граматичка правила и да умеју да их репродукују кроз различита вежбања. Међутим, показало се да такав начин рада често резултује несналажењем ученика у реалним комуникативним ситуацијама. То се обично манифестује блокадом коју је свако од нас бар некад доживео када се нашао у страној земљи чији је језик учио или у присуству матерњег говорника тог језика. Неретко је узрок такве блокаде неадекватан приступ у настави и превелика граматикализација без развијања комуникативне компетенције ученика.

предности комуникативног метода

преузето са https://www.expertmarket.com/

Комуникативни приступ ставља ученика у први план, „са свим његовим индивидуалним карактеристикама и мотивацијом за учење страног језика, и то пре свега уважавањем потребе за његовом активном улогом у настави (избором задатака који подстичу на вербалну делатност и усвајањем одређених стратегија учења)“ (Дурбаба 2011: 101). Према томе, настоји се да ученици што више комуницирају на језику који уче, поготово на почетним нивоима. Тада се граматика ставља у други план. Важно је оспособити ученика за социолингвистичке и прагматичке компоненте комуникације. То су сналажење у конкретном друштвеном контексту окружења у којем се језик говори, као и успешна комуникација у различитим животним околностима, уз употребу говорних чинова погодних за конкретну ситуацију.

Како се примењује комуникативни метод?

Комуникативни метод се у настави може реализовати на различите начине. Навешћемо неке од њих:

  • Употреба наставних материјала који садрже аутентичне, реалне примере из свакодневног живота, у виду текстова, звучних записа, снимака;
  • Рад у пару или у групи, којим се симулирају реалне комуникативне ситуације (на пример: симулација разговора у ресторану, на послу, у таксију и сл.). Може се издвојити неколико типова вежбања говора: дијалог/игра с поделом улога, вежбе са сценаријем или са тзв. учењем на основу комуникационог задатка (Дурбаба 2011: 204).  Ова друга вежба подразумева дијалошке ситуације чија правила и структура нису утврђени по неком обрасцу. Инсистира се на сналажењу ученика да сами креирају причу и воде дијалог, употребом одговарајућих конверзационих конвенција и контактних сигнала. То су започињање или завршетак разговора, подстицај саговорника да настави причу или одговари на питања, исказивање емоционалних реакција на оно што је рекао саговорник и сл.);
  • Писање текстова у вези са свакодневним животним ситуацијама (писма, формулари, позивнице, молбе, есеји, биографије, мотивациона писма и сл.), као и креативно изражавање (дневник, књижевни текстови и сл.) (Дурбаба 2011: 196).

Суштина ових активности је да ученици науче да чују и разумеју саговорника када им говори или пише. Затим да умеју да на адекватан начин одговоре у писаној или усменој форми, у складу са лингвистичким, социолингвистичким и прагматичким чиниоцима језика.

комуникативни метод, настава српског

преузето са http://skr.rs/z4Se

Комуникативни метод у настави српског као завичајног језика

На часовима српског као завичајног језика настојимо да примењујемо комуникативни метод. Циљ нам је да оспособимо ученике да комуницирају на српском језику течно и без страха. Помажемо им да, када дођу у своју домовину, слободно комуницирају са својим најмилијима, да се снађу у различитим непредвиђеним ситуацијама и да се слободно крећу, без бојазни да ће наићи на проблеме због непознавања језика.

Пример лекције Оријентација у простору

Показаћемо како примењујемо комуникативни метод на примеру лекције Оријентација у простору. Час на којем се обрађује оријентација у простору обично почиње слушањем дијалога. У дијалогу једна особа пита другу да је упути како да нађе неко место. Дакле, прво дајемо пример и наводимо ученика да уочи фразе и речи неопходне за овакву врсту комуникације. Након тога следи низ вежбања слушања, писања, говорења, допуњавања других дијалога новим изразима. Главна активност је симулација дијалога на улици. Ученик добија мапу града на којој обележимо руту коју је неопходно прећи и његов задатак је да пита пролазника (наставника или неког од ученика) како да дође од тачке А до тачке Б.

Циљ је да ученик низом питања схвати како да дође до одређене дестинације (да ли је далеко, може ли се стићи пешке и сл.). Вежбање се заснива на промени улога и рута, како би се ученици снашли у новим, непредвиђеним ситуацијама. Најзанимљивије је да на крају проверимо слушање и говорење тиме што се зада да ученик опише пут од тачке А до тачке Б, а да саговорник погоди о чему је реч и да нацрта руту на основу инструкција.

На крају, овакве активности је могуће реализовати у учионици и онлајн, индивидуално, у пару или групно. Таквим вежбањима постиже се да ученици активно учествују у настави, ангажују своје когнитивне капацитете приликом покушаја да се снађу у правим животним ситуацијама, а и лепо се забаве суочавајући се са изазовима.

 

Литература:

Оливера Дурбаба, Теорија и пракса учења и наставе страних језика, Београд: Завод за уџбенике, 2011.

 

Аутор текста “Комуникативни приступ у настави српског као завичајног језика” је Исидора Јакшић Перовић, онлајн предавач српског језика Академске српске асоцијације, једине акредитоване школе за учење српског језика на онлајн часовима. Пријавите се и учите са нама. Видимо се!