Настава српског као завичајног језика и додоле

Историја и култура Срба кроз векове
15 јун 2021

Настава српског као завичајног језика је драгоцена и због тога што као лингвометодичке предлошке користи и текстове о обичајима и обредима Срба који потичу из паганских времена словенских народа.

У давна времена када је опстанак људи умногоме зависио од природних појава, људи су веровали да одређеним понашањима и обредима могу умилостивити вишу силу и призвати по потреби кишу или сунце.

Један од обреда био је призивање кише како би се призвала киша и наквасила испуцалу земљу

Додола или Перперуна је биће словенске митологије које представља богињу кише, и везује се за врховног старословенског бога грома Перуна. Има мишљења да су додоле обред који је преживео из многобожачких времена. Овај обред је био посвећен паганском божанству Доди, по коме носи назив и чије се име спомиње у песмама. У обредима које изводе додоле могу да се уоче и трагови култа Перуна, врховног бога старих Словена. У давна времена четвртак је биосрећан дан и  Словени су веровали да тада треба почињати нове послове. Четвртак је био посвећен Перуну, господару облака и громова, а отуда су се и поворке додола најчешће пориређивале четвртком.

Додоле су се приређивале у време сушних дана, пре свега у првој половини године, најчешће од Ускрса, који је покретан празник, или Ђурђевдана (6. мај) до Спасовдана, 40 дана после Ускрса, или Петровдана (12. јул).

Додолски ритуали

Додолски ритуали су паганске ритуалне игре и песме чији магични елементи су имали за циљ да изазову кишу. У игри су учествовале углавном младе девојке, од 5 до 12 година, јер су ритуална правила захтевала потпуну невиност.

Девојке су звали Додоле и биле су обучене у стару одећу, углавном подерану, на глави су носиле венце од трава, житарица и цвећа и букете цвећа у рукама.

Главна додола је морала бити сироче (без оца и мајке) или рођена после очеве смрти (посмрче). Она је морала бити једино дете у породици. Додоле су ишле су селом, играле и певале испред сваке куће.

Додоле су носиле су са собом гранчице храста, јер је храст је по старом индоевропском веровању дрво бога громовника Перуна. Храст је дрво са великом енергијом и често страда од удара грома.

Необична и полунага, додола се креће слободно по селу заједно са девојкама које је хорски прате. Када девојке стигну иапред нечије куће обред почиње, а главна додола пева стих по стих, док је девојке у глас уз припев «ој додо, ој додоле». У току певања главна додолаигра тако што се окреће у круг. Након завршене песме додола бива поливена водом од стране домаћице. По завршетку обреда бива даривана.

Обреди се наравно разликују од места до места. У призренском крају додоле након обиласка кућа иду у цркву. У овом крају примећује се преплитање религијских и магијских елемената.

Настава српског као завичајног језика обогаћена је и обрадом и додолских песама

преузето са http://skr.rs/z4KX

Додолске песме

ПРЕВРНУ СЕ
ВЕДРО НЕБО

Насред села вита јела,
ој додо, ој додоле!
вита јела чак до неба.
На вр’ јеле б’јела вила.
У крилу јој огледало;
окреће га, преврће га.
Преврну се ведро небо
и удари росна киша —
ој додо, ој додоле!

ОПЕТ КАД
ИГРА ДОДОЛА

Удри, удри, ситна киша,
ој додо ле!
мој божоле!
те пороси жито, вино,
ој додо ле!
мој божоле!
и три пера кукуруза,
ој додо ле!
мој божоле!
и ланове за дарове,
ој додо ле!
мој божоле!
и кудељу танковију,
ој додо ле!
мој божоле!

ОПЕТ КАД ИДУ
ПРЕКО СЕЛА

Ми идемо преко села,
ој додо ле!
мој божоле!
а облаци преко неба,
ој додо ле!
мој божоле!
Из облака прстен паде,
ој додо ле!
мој божоле!
ујагми га коловођа,
ој додо ле!
мој божоле!

Литература: http://skr.rs/zsZg, http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/srecni

Аутор текста: Милена Видојковић, предавач Академске српске асоцијације, једине акредитоване школе за учење српског језика. Пријавите се и учите са нама.

[DISPLAY_ULTIMATE_SOCIAL_ICONS]