Nastava srpskog kao zavičajnog jezika i dodole

Istorija i kultura Srba kroz vekove
15 jun 2021

           Nastava srpskog kao zavičajnog jezika je dragocena i zbog toga što kao lingvometodičke predloške koristi i tekstove o običajima i obredima Srba koji potiču iz paganskih vremena slovenskih naroda.

U davna vremena kada je opstanak ljudi umnogome zavisio od prirodnih pojava, ljudi su verovali da određenim ponašanjima i obredima mogu umilostiviti višu silu i prizvati po potrebi kišu ili sunce.

Jedan od obreda bio je prizivanje kiše kako bi se prizvala kiša i nakvasila ispucalu zemlju

Dodola ili Perperuna je biće slovenske mitologije koje predstavlja boginju kiše, i vezuje se za vrhovnog staroslovenskog boga groma Peruna. Ima mišljenja da su dodole obred koji je preživeo iz mnogobožačkih vremena. Ovaj obred je bio posvećen paganskom božanstvu Dodi, po kome nosi naziv i čije se ime spominje u pesmama. U obredima koje izvode dodole mogu da se uoče i tragovi kulta Peruna, vrhovnog boga starih Slovena. U davna vremena četvrtak je biosrećan dan i  Sloveni su verovali da tada treba počinjati nove poslove. Četvrtak je bio posvećen Perunu, gospodaru oblaka i gromova, a otuda su se i povorke dodola najčešće poriređivale četvrtkom.

Dodole su se priređivale u vreme sušnih dana, pre svega u prvoj polovini godine, najčešće od Uskrsa, koji je pokretan praznik, ili Đurđevdana (6. maj) do Spasovdana, 40 dana posle Uskrsa, ili Petrovdana (12. jul).

Dodolski rituali

Dodolski rituali su paganske ritualne igre i pesme čiji magični elementi su imali za cilj da izazovu kišu. U igri su učestvovale uglavnom mlade devojke, od 5 do 12 godina, jer su ritualna pravila zahtevala potpunu nevinost.

Devojke su zvali Dodole i bile su obučene u staru odeću, uglavnom poderanu, na glavi su nosile vence od trava, žitarica i cveća i bukete cveća u rukama.

Glavna dodola je morala biti siroče (bez oca i majke) ili rođena posle očeve smrti (posmrče). Ona je morala biti jedino dete u porodici. Dodole su išle su selom, igrale i pevale ispred svake kuće.

Dodole su nosile su sa sobom grančice hrasta, jer je hrast je po starom indoevropskom verovanju drvo boga gromovnika Peruna. Hrast je drvo sa velikom energijom i često strada od udara groma.

Neobična i polunaga, dodola se kreće slobodno po selu zajedno sa devojkama koje je horski prate. Kada devojke stignu iapred nečije kuće obred počinje, a glavna dodola peva stih po stih, dok je devojke u glas uz pripev «oj dodo, oj dodole». U toku pevanja glavna dodolaigra tako što se okreće u krug. Nakon završene pesme dodola biva polivena vodom od strane domaćice. Po završetku obreda biva darivana.

Obredi se naravno razlikuju od mesta do mesta. U prizrenskom kraju dodole nakon obilaska kuća idu u crkvu. U ovom kraju primećuje se preplitanje religijskih i magijskih elemenata.

Nastava srpskog kao zavičajnog jezika obogaćena je i obradom i dodolskih pesama

Nastava srpskog kao zavičajnog jezika, Akademska srpska asocijacija

Dodolske pesme

PREVRNU SE
VEDRO NEBO

Nasred sela vita jela,
oj dodo, oj dodole!
vita jela čak do neba.
Na vr’ jele b’jela vila.
U krilu joj ogledalo;
okreće ga, prevrće ga.
Prevrnu se vedro nebo
i udari rosna kiša —
oj dodo, oj dodole!

OPET KAD
IGRA DODOLA

Udri, udri, sitna kiša,
oj dodo le!
moj božole!
te porosi žito, vino,
oj dodo le!
moj božole!
i tri pera kukuruza,
oj dodo le!
moj božole!
i lanove za darove,
oj dodo le!
moj božole!
i kudelju tankoviju,
oj dodo le!
moj božole!

OPET KAD IDU
PREKO SELA

Mi idemo preko sela,
oj dodo le!
moj božole!
a oblaci preko neba,
oj dodo le!
moj božole!
Iz oblaka prsten pade,
oj dodo le!
moj božole!
ujagmi ga kolovođa,
oj dodo le!
moj božole!

Literatura: http://skr.rs/zsZg, http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/srecni

Autor teksta: Milena Vidojković, predavač Akademske srpske asocijacije, jedine akreditovane škole za učenje srpskog jezika. Prijavite se i učite sa nama.