Познато је да је Вук Стефановић Караџић изузетно значајна личност за Србе и српску књижевност, био је српски филолог, реформатор српског језика, сакупљач народних песама, умотворина, као и творац прве граматике и првог речника нашег језика. О његовом раду писали су многи, а још више њих је читало. Мање података имамо о Вуковом пореклу, детињству, његовим љубавима, изабраницама, Вуковој породици и Вуковом потомству.
слика преузета са Википедије
Вукови корени
Вуков деда Јоксим Караџић био је родом из Петњице у Херцеговини, међутим услед ратних околности долази у Тршић око 1740. године и отпочиње живот. Највероватније се у Тршићу родио Вуков отац Стеван, а свакако да је и мајка Јегда, чија се породица преселила из околине Никшића у Тршић. Стеван и Јегда су пре Вука имали петоро деце, која су преминула још као мала. У то време многе болести нападале су децу, па се веровало да ће уколико шестом детету на крштењу дају јако име Вук, дете заживети јер ни вештице не смеју на вука. Тако и би.
Стеван Караџић је своме сину, поред народних песама, много причао и објашњавао како би га што боље припремио за живот. Вук је и од свог стрица Томе Караџића забележио једну песму, а најзначајнији певач који је о Вуку отпевао многе народне песме био је његов деда Јоксим Караџић. Вук је о свом оцу забележио да је био веома реалан човек, док је мајка била посвећена, добра, осећајна и без обзира на Вуков мали раст тешила се његовим умним способностима. О смрти мајке никада није писао, док је о Вуковом оцу познато да је пред смрт ослепео и живео од милостиње нападан од стране Турака, чак су и његову кућу више пута спаљивали.
Вукове љубави
Прва, а можда и највећа Вукова љубав била је Ружа Тодорова. Љубав је била обострана, међутим, како то живот намести, Вук због болести одлучује да до старости више не долази у Тршић, како га Ружа не би видела обогаљеног и са савијеном ногом. Желео је да га памти као способног, стаситог и хитрог младића. Касније се Ружа удала за угледног трговца из Тршића са којим је имала два сина. Сведочанство њихове љубави је и прича о двојици стаситих младића који су дошли на Вукову сахрану, приложили велику суму новца на Вуков одар и све време били уз ковчег. Када је Вукова ћерка Мина упитала једног од свештеника ко су младићи, шапнуо јој је да су то Тодор и Михаило Добрилић из Тршића, синови Руже Тодорове, прве љубави њеног оца. Једна од најутицајнијих личности у Вуковом животу била је управо она. Љубав која је трајала и након њихове смрти била је пренета и на потомке.
слика преузета из дневног листа Телеграф
Друга жена у Вуковом животу била је Сара, млада удовица, која је била десет година старија од њега. Њихов однос започео је пријатељством, међутим веза је завршена онда када је Вук био принуђен да напусти Неготин, а Сара му никада није опростила то што ју је оставио и отишао.
На крају свог љубавног маратона Вук у Бечу упознаје осамнаестогодишњу Ану Марију Краус, ћерку богатог аустријског трговца. Иако су имали складан и срећан брак, Ана је често морала да остаје сама са децом, онда када је Вук одлазио на терен да прикупља народне умотворине. Поред тога што је био срећан с Аном, Вук никада није заборавио своју прву и највећу љубав – Ружу Тодорову.
Вукови губици и потомци
Вук је с Аном имао тринаесторо деце, од којих је само њих двоје надживело родитеље, ћерка Мина и син Димитрије. Остала деца умрла су још као одојчад или у раној младости. Поводом тих несрећних губитака, скрхан болом Вук је изјавио: Чини ми се да ће ми од све моје деце остати само моја дела. Оно што се зна о његовим потомцима јесте да је син Сава био веома талентован за уметност. Нажалост, преминуо је у својој седамнаестој години, док их је ћерка Ружа напустила када је имала осамнаест година. Још један показатељ колико је Вук волео Ружу Тодорову јесте да је својој ћерки дао име Ружа, претпостављамо, по сећању на његову миљеницу.
Мина Караџић била је веома образована, говорила је много језика, учила је и да слика, а њено добро познато уметничко дело је портрет брата Димитрија, такође, волела је и књижевност. С друге стране, Димитрије је био веома стручан и одличан официр за изградњу утврђења и војних објеката.
Мина Стефановић Караџић
слика преузета са Википедије
Како се Минин син Јанко убио, а Димитрије није био ожењен, сматрало се да је Мининим одласком угашена и Вукова лоза. Све до тренутка док се у записима савременика није пронашао детаљ о Димитрију и његовом ванбрачном сину у Русији. Његов праунук, а Вуков чукунунук био је руски песник и преводилац Николај Владимирович Стефанович. Није познато да ли је Николај имао наследнике, стога је могуће да је он последњи Вуков потомак.
Аутор текста „Од Вукових корена до Вукових потомака“ је Јована Јаћимовић, предавач српског језика Академске српске асоцијације на припремној настави за полагање завршног испита из српског језика и књижевности.