Poznato je da je Vuk Stefanović Karadžić izuzetno značajna ličnost za Srbe i srpsku književnost, bio je srpski filolog, reformator srpskog jezika, sakupljač narodnih pesama, umotvorina, kao i tvorac prve gramatike i prvog rečnika našeg jezika. O njegovom radu pisali su mnogi, a još više njih je čitalo. Manje podataka imamo o Vukovom poreklu, detinjstvu, njegovim ljubavima, izabranicama, Vukovoj porodici i Vukovom potomstvu.
slika preuzeta sa Vikipedije
Vukovi koreni
Vukov deda Joksim Karadžić bio je rodom iz Petnjice u Hercegovini, međutim usled ratnih okolnosti dolazi u Tršić oko 1740. godine i otpočinje život. Najverovatnije se u Tršiću rodio Vukov otac Stevan, a svakako da je i majka Jegda, čija se porodica preselila iz okoline Nikšića u Tršić. Stevan i Jegda su pre Vuka imali petoro dece, koja su preminula još kao mala. U to vreme mnoge bolesti napadale su decu, pa se verovalo da će ukoliko šestom detetu na krštenju daju jako ime Vuk, dete zaživeti jer ni veštice ne smeju na vuka. Tako i bi.
Stevan Karadžić je svome sinu, pored narodnih pesama, mnogo pričao i objašnjavao kako bi ga što bolje pripremio za život. Vuk je i od svog strica Tome Karadžića zabeležio jednu pesmu, a najznačajniji pevač koji je o Vuku otpevao mnoge narodne pesme bio je njegov deda Joksim Karadžić. Vuk je o svom ocu zabeležio da je bio veoma realan čovek, dok je majka bila posvećena, dobra, osećajna i bez obzira na Vukov mali rast tešila se njegovim umnim sposobnostima. O smrti majke nikada nije pisao, dok je o Vukovom ocu poznato da je pred smrt oslepeo i živeo od milostinje napadan od strane Turaka, čak su i njegovu kuću više puta spaljivali.
Vukove ljubavi
Prva, a možda i najveća Vukova ljubav bila je Ruža Todorova. Ljubav je bila obostrana, međutim, kako to život namesti, Vuk zbog bolesti odlučuje da do starosti više ne dolazi u Tršić, kako ga Ruža ne bi videla obogaljenog i sa savijenom nogom. Želeo je da ga pamti kao sposobnog, stasitog i hitrog mladića. Kasnije se Ruža udala za uglednog trgovca iz Tršića sa kojim je imala dva sina. Svedočanstvo njihove ljubavi je i priča o dvojici stasitih mladića koji su došli na Vukovu sahranu, priložili veliku sumu novca na Vukov odar i sve vreme bili uz kovčeg. Kada je Vukova ćerka Mina upitala jednog od sveštenika ko su mladići, šapnuo joj je da su to Todor i Mihailo Dobrilić iz Tršića, sinovi Ruže Todorove, prve ljubavi njenog oca. Jedna od najuticajnijih ličnosti u Vukovom životu bila je upravo ona. Ljubav koja je trajala i nakon njihove smrti bila je preneta i na potomke.
slika preuzeta iz dnevnog lista Telegraf
Druga žena u Vukovom životu bila je Sara, mlada udovica, koja je bila deset godina starija od njega. Njihov odnos započeo je prijateljstvom, međutim veza je završena onda kada je Vuk bio prinuđen da napusti Negotin, a Sara mu nikada nije oprostila to što ju je ostavio i otišao.
Na kraju svog ljubavnog maratona Vuk u Beču upoznaje osamnaestogodišnju Anu Mariju Kraus, ćerku bogatog austrijskog trgovca. Iako su imali skladan i srećan brak, Ana je često morala da ostaje sama sa decom, onda kada je Vuk odlazio na teren da prikuplja narodne umotvorine. Pored toga što je bio srećan s Anom, Vuk nikada nije zaboravio svoju prvu i najveću ljubav – Ružu Todorovu.
Vukovi gubici i potomci
Vuk je s Anom imao trinaestoro dece, od kojih je samo njih dvoje nadživelo roditelje, ćerka Mina i sin Dimitrije. Ostala deca umrla su još kao odojčad ili u ranoj mladosti. Povodom tih nesrećnih gubitaka, skrhan bolom Vuk je izjavio: Čini mi se da će mi od sve moje dece ostati samo moja dela. Ono što se zna o njegovim potomcima jeste da je sin Sava bio veoma talentovan za umetnost. Nažalost, preminuo je u svojoj sedamnaestoj godini, dok ih je ćerka Ruža napustila kada je imala osamnaest godina. Još jedan pokazatelj koliko je Vuk voleo Ružu Todorovu jeste da je svojoj ćerki dao ime Ruža, pretpostavljamo, po sećanju na njegovu miljenicu.
Mina Karadžić bila je veoma obrazovana, govorila je mnogo jezika, učila je i da slika, a njeno dobro poznato umetničko delo je portret brata Dimitrija, takođe, volela je i književnost. S druge strane, Dimitrije je bio veoma stručan i odličan oficir za izgradnju utvrđenja i vojnih objekata.
Mina Stefanović Karadžić
slika preuzeta sa Vikipedije
Kako se Minin sin Janko ubio, a Dimitrije nije bio oženjen, smatralo se da je Mininim odlaskom ugašena i Vukova loza. Sve do trenutka dok se u zapisima savremenika nije pronašao detalj o Dimitriju i njegovom vanbračnom sinu u Rusiji. Njegov praunuk, a Vukov čukununuk bio je ruski pesnik i prevodilac Nikolaj Vladimirovič Stefanovič. Nije poznato da li je Nikolaj imao naslednike, stoga je moguće da je on poslednji Vukov potomak.
Autor teksta „Od Vukovih korena do Vukovih potomaka“ je Jovana Jaćimović, predavač srpskog jezika Akademske srpske asocijacije na pripremnoj nastavi za polaganje završnog ispita iz srpskog jezika i književnosti.
