sava mrkalj, akademska srpska asocijacija

Сава Мркаљ – први и главни реформатор српске ћирилице

Историја и култура Срба кроз вековеУчење српског језика
17 дец 2020

Сава Мркаљ, био је један од најобразованијих Срба у 19. веку је први, али и главни реформатор српске ћирилице

 

Сава Мркаљ, наставник српског језика, Академска српска асоцијација

Сава Мркаљ и Вук Караџић

Сава Мркаљ, био је један од најобразованијих Срба у 19. веку. Он је први, али и главни реформатор српске ћирилице.  Ако неко заслужује да се нађе међу 100 најистакнутијих Срба, онда је то он.

 

Сава Мркаљ био је српски учитељ, монах и филолог

 

Сава Мркаљ (Горња Крајина, 1783 — Беч, 1833) био је српски учитељ, монах и филолог. Владао је латинским, немачким, француским  језиком, служио се грчким и хебрејским, а познавао је италијански и мађарски.

Познат је по томе што је 1810. године објавио своју расправу под називом Сало дебелог јера либо азбукопротрес, у којој се залагао за реформу језика и правописа. Ова кратка расправа значајно је утицала на Вука Караџића и његову каснију реформу.  Мркаљ је у овој својој малој расправи извршио целокупну реформу ћирилице .

Мркаљева реформисана азбука изгледала је овако: а, б, в, г, д, дь (ђ), е, ж, з, и ï (ј), к, л, ль (љ), м, н, нь (њ), о, п, р, с, т, ть (ћ), у, ф, х, ц, ч, ш.

ћирилица, Сава Мркаљ, Академска српска асоциајција

Мркаљ је из старе азбуке уклонио јер

 

Мркаљ је из старе азбуке уклонио јер. Онo је представљало глас који се више није могао наћи у српском језику. Међутим на тај начин створио је озбиљан круг непријатеља. Првенствено се мисли на људе који су припадали цркви. Мркаљ је преуредио црквену ћирилицу, на шта је црква оштро реаговала.

1811. Мркаљ се повлачи у манастир

 

Убрзо долази до наглог и необјашњивог преокрета. 1811. Мркаљ се повлачи у манастир. Ту долази до сукоба са црквеним веродостојницима, када бива и избачен из манастира. Након тога води врло тежак живот.  1825. моли да га опет приме у манастир, али без успеха. Завршава у затвору. Из затвора га пребацују у болницу. Нажалост, његов живот се завршава у душевној болници у Бечу 1833 године.

Вук Караџић и Сава Мркаљ

 

1814. године Вук Караџић објављује своју Писменицу сербскога ïезика. Он је заправо у Писменици пошао од Мркаљев реформе с намером да један глас буде један знак. Та­ко је слова љ, њ, ћ, ђ (Мркаљева – дь, ль, нь, ть) Вук свео на по је­дан знак. Ћирилицу Саве Мркаља, усавршио је тако што је нашао решења за шест слова: љ, њ, ћ, ђ, џ и ј.

На тај на­чин Вук је у пот­пу­но­сти спро­вео прин­цип је­дан глас = јед­но сло­во. Овако реформисана ћирилица није усвојена одмах. Призната је тек 1868. године.

 

Сава Мркаљ је био први који је поставио темељ реформе језика, којој је касније Вук дао коначан печат

 

Сава Мркаљ је био први који је поставио темељ реформе језика, којој је касније Вук дао коначан печат. Он се залагао за правопис чије је главно начело било “пиши као што говориш”. Иако Мркаљ није био тај који је завршио реформу правописа, ипак остаје да је он учинио кључни корак у реформи језика и писма.

Сава Мркаљ, Сава Мркаљ, Академска српска асоцијација

Мр Владо Ђукановић о Сави Мркаљу

 

“Сави Мркаљу требало би да припадне слава што је дефинисао фонолошки систем нашег језика, реформисао азбуку и предложио да cе у српски језик уведе начело «пиши као што rовориш». Вуку Караџићу требало би да припадне слава што је дорадио дизајн шест слова, што је први применио тако реформисану ћирилицу и фонолошко правописно начело и што се читавог живота жестоко борио за њих, не дочекавши коначну победу којa је стигла тек 1868. године, четири године после његове смрти, 58 rодина после Савиног Сала дебелога јера и 50 rодина после Вуковог Српског рjечника. Сава Мркаљ је био геније, додуше непризнати, како то с генијима почесто бива, а Вук је био маестрални прагматичар који је схватио значај Мркаљевоr дела и који је умео да га, уз неколико интервенција, приведе коначној намени, прихвативши га касније као своје дело.

Сави Мркаљу ћемо се одужити

 

Вуку смо се, рекло би се, одужили. Сави ћемо се, ваљда, одужити. Ако ни због чега другога, оно да бисмо ствари поставили на своје место, сада када знамо где им је место.”

 

Литература:  Mala Enciklopedija Prosveta — Opšta Enciklopedija (M – Š). Izdavačko preduzeće “Prosveta”, Beograd 1959.

Аутор: Соња Драча, предавач Академске српске асоцијације, уколико желите да се пријавите за бесплатни пробни час, попуните пријаву. Хвала.

 

 

 

 

[DISPLAY_ULTIMATE_SOCIAL_ICONS]