Sava Mrkalj, bio je jedan od najobrazovanijih Srba u 19. veku je prvi, ali i glavni reformator srpske ćirilice
Sava Mrkalj i Vuk Karadžić
Sava Mrkalj, bio je jedan od najobrazovanijih Srba u 19. veku. On je prvi, ali i glavni reformator srpske ćirilice. Ako neko zaslužuje da se nađe među 100 najistaknutijih Srba, onda je to on.
Sava Mrkalj bio je srpski učitelj, monah i filolog
Sava Mrkalj (Gornja Krajina, 1783 — Beč, 1833) bio je srpski učitelj, monah i filolog. Vladao je latinskim, nemačkim, francuskim jezikom, služio se grčkim i hebrejskim, a poznavao je italijanski i mađarski.
Poznat je po tome što je 1810. godine objavio svoju raspravu pod nazivom Salo debelog jera libo azbukoprotres, u kojoj se zalagao za reformu jezika i pravopisa. Ova kratka rasprava značajno je uticala na Vuka Karadžića i njegovu kasniju reformu. Mrkalj je u ovoj svojoj maloj raspravi izvršio celokupnu reformu ćirilice .
Mrkaljeva reformisana azbuka izgledala je ovako: a, b, v, g, d, dь (đ), e, ž, z, i ï (j), k, l, lь (lj), m, n, nь (nj), o, p, r, s, t, tь (ć), u, f, h, c, č, š.
Mrkalj je iz stare azbuke uklonio jer
Mrkalj je iz stare azbuke uklonio jer. Ono je predstavljalo glas koji se više nije mogao naći u srpskom jeziku. Međutim na taj način stvorio je ozbiljan krug neprijatelja. Prvenstveno se misli na ljude koji su pripadali crkvi. Mrkalj je preuredio crkvenu ćirilicu, na šta je crkva oštro reagovala.
1811. Mrkalj se povlači u manastir
Ubrzo dolazi do naglog i neobjašnjivog preokreta. 1811. Mrkalj se povlači u manastir. Tu dolazi do sukoba sa crkvenim verodostojnicima, kada biva i izbačen iz manastira. Nakon toga vodi vrlo težak život. 1825. moli da ga opet prime u manastir, ali bez uspeha. Završava u zatvoru. Iz zatvora ga prebacuju u bolnicu. Nažalost, njegov život se završava u duševnoj bolnici u Beču 1833 godine.
Vuk Karadžić i Sava Mrkalj
1814. godine Vuk Karadžić objavljuje svoju Pismenicu serbskoga ïezika. On je zapravo u Pismenici pošao od Mrkaljev reforme s namerom da jedan glas bude jedan znak. Tako je slova lj, nj, ć, đ (Mrkaljeva – dь, lь, nь, tь) Vuk sveo na po jedan znak. Ćirilicu Save Mrkalja, usavršio je tako što je našao rešenja za šest slova: lj, nj, ć, đ, dž i j.
Na taj način Vuk je u potpunosti sproveo princip jedan glas = jedno slovo. Ovako reformisana ćirilica nije usvojena odmah. Priznata je tek 1868. godine.
Sava Mrkalj je bio prvi koji je postavio temelj reforme jezika, kojoj je kasnije Vuk dao konačan pečat
Sava Mrkalj je bio prvi koji je postavio temelj reforme jezika, kojoj je kasnije Vuk dao konačan pečat. On se zalagao za pravopis čije je glavno načelo bilo “piši kao što govoriš”. Iako Mrkalj nije bio taj koji je završio reformu pravopisa, ipak ostaje da je on učinio ključni korak u reformi jezika i pisma.
Mr Vlado Đukanović o Savi Mrkalju
“Savi Mrkalju trebalo bi da pripadne slava što je definisao fonološki sistem našeg jezika, reformisao azbuku i predložio da ce u srpski jezik uvede načelo «piši kao što rovoriš». Vuku Karadžiću trebalo bi da pripadne slava što je doradio dizajn šest slova, što je prvi primenio tako reformisanu ćirilicu i fonološko pravopisno načelo i što se čitavog života žestoko borio za njih, ne dočekavši konačnu pobedu koja je stigla tek 1868. godine, četiri godine posle njegove smrti, 58 rodina posle Savinog Sala debeloga jera i 50 rodina posle Vukovog Srpskog rječnika. Sava Mrkalj je bio genije, doduše nepriznati, kako to s genijima počesto biva, a Vuk je bio maestralni pragmatičar koji je shvatio značaj Mrkaljevor dela i koji je umeo da ga, uz nekoliko intervencija, privede konačnoj nameni, prihvativši ga kasnije kao svoje delo.
Savi Mrkalju ćemo se odužiti
Vuku smo se, reklo bi se, odužili. Savi ćemo se, valjda, odužiti. Ako ni zbog čega drugoga, ono da bismo stvari postavili na svoje mesto, sada kada znamo gde im je mesto.”
Literatura: Mala Enciklopedija Prosveta — Opšta Enciklopedija (M – Š). Izdavačko preduzeće “Prosveta”, Beograd 1959.
Autor: Sonja Drača, predavač Akademske srpske asocijacije, ukoliko želite da se prijavite za besplatni probni čas, popunite prijavu. Hvala.