Верски и државни празник код Срба: 15. фебруар

Историја и култура Срба кроз векове
17 феб 2022

Верски и државни празник код Срба: 15. фебруар

 

Верски и државни празник: 15. фебруар – На овај дан Српска православна црква обележава празник Сретење Господње. Истог дана обележава се и почетак Првог српског устанка из 1804. године и доношење Сретењског устава из 1835. године. Ова два историјска догађаја су веома битна за Србију и управо из тог разлога је изабрано да се 15. фебруара прославља и Дан државности Републике Србије.

Сретење Господње

Тачно четрдесет дана након Божића Српска православна црква обележава празник Сретења Господњег. По грегоријанском календару прославља се 15. фебруара. Овај празник се убраја међу највеће хришћанске празнике, а реч сретење означава сусрет.

Како се наводи у Светом писму, мајка четрдесетог дана након рођења детета доводи Исуса Христа у јерусалимски храм и посвећује га Богу. Тај период од четрдесет дана представља старозаветно време очишћења после порођаја. Пресвета Богородица, иако је безгрешно зачела, испуњава закон очишћења доносећи дете у јерусалимски храм. Тамо их дочекује старац Симеон, коме је Бог рекао да неће умрети док не види Христа Спаситеља. Пошто га он први прима у наручје, назива се и Богопримац, а у Исусу одмах препознаје божјег изабраника.

Изговарање молитве старца Симеона и сусрет са Исусом има велики духовни значај за српски народ. У Јеванђељу по Луки наводе се речи из те молитве: „Сада отпушташ у миру слугу свога, Господе, по речи својој; јер видеше очи моје Спасење твоје, које си уготовио пред лицем свих народа. Светлост, да просвећује незнабошце и славу народа твога Израиља” (Лк. 2, 29–32). Тим сусретом открива се велика тајна сједињења Бога и човека у личности Исуса Христа (Богочовека). Тако празник Сретења Господњег представља празник сусрета Бога и човека, а посвећен је овом догађају.

Верски празник, 15. фебруар

Старац Симеон (Богопримац) прихвата у наручје Исуса Христа четрдесетог дана од његовог рођења
(Извор: http://www.spc.rs/sr/sretenje_gospodnje_0)

 

Народно веровање

Искуство српског народа и маштовитост људи обогатили су овај празник бројним веровањима и обичајима.

  • Верује се да се на Сретење срећу зима и лето. Тада обично попушта мраз, а осећа се долазак пролећа и лепшег времена. Дани постају дужи, а време топлије.
  • Посебно веровање односи се на медведе, који тог дана обично излазе из свог зимског сна. Верује се да ће, ако на Сретење буде сунчано, а медведи се уплаше од сопствене сенке и врате у јазбине, зима трајати бар још шест недеља. Облачно време неће произвести страх медведа и зима ће бити завршена.
  • Друга веровања везују се за девојке. Прича се да ће будући муж сигурно личити на првог мушкарца кога девојка угледа на Сретење. Тако неудате девојке тога дана проналазе своје изабранике.
  • Народ верује да на Сретење треба упалити свеће јер ће њихов пламен заштити кућу од свега лошег. Такође, свеће се могу носити и освештати у цркви.

Први српски устанак

Празник Сретења Господњег веома је значајан и за историју Србије и српског народа. Тога дана, 15. фебруара 1804. године, отпочео је Први српски устанак. Устанак је у Орашцу подигао Ђорђе Петровић Карађорђе. Овај догађај означава српску револуцију против Турака и почетак борбе за коначно ослобођење од турског ропства.

Након што су турске дахије убиле београдског пашу, српски народ је смишљао план да се томе успротиви. Док су Срби припремали побуну, дахије су извршиле сечу кнезова и тиме убрзале почетак устанка. На сабору у Орашцу изабран је вођа буне – Карађорђе. Он је са успехом водио српски народ кроз многе борбе за ослобођење Србије.

државни празник, 15. фебруар

Сабор у Орашцу (Извор: https://www.opsteobrazovanje.in.rs/istorija/prvi-srpski-ustanak/)

Датум почетка Првог српског устанка представља важну историјску прекретницу за српску државу, тј. рађање модерне српске државе. Постављени су темељи нових друштвено-економских односа, културе и уређења будуће српске државе. Због тога се овај датум данас у Србији обележава као Дан државности.

Сретењски устав

Датум 15. фебруар важан је за Србију и због појаве једног државног документа. У Крагујевцу је 1835. године издат први Устав Кнежевине Србије. Одредбе које је садржао тај документ направљене су по узору на уставе других европских држава. Текст је за кратко време написао Димитрије Давидовић. Сковао је и нови термин устав (према уставити). Србија добија државна знамења – заставу и грб. Ипак, велике силе сматрале су овај устав веома либералним, те је убрзо био оспорен. Касније су издавани нови, али Сретењски устав представља први документ таквог типа који је донео значајне промене у друштву. Чува се у Архиву Србије.

верски и државни празник, устав, Сретење

(Извор: https://infoera.rs/2020/02/15/sretenjski-ustav-temelj-moderne-srpske-drzave/)

Пре двадесет година (2002) датум 15. фебруар установљен је као државни празник који се обележава нерадно. Прославља се као Дан државности (у спомен почетка Првог српског устанка) и као Дан уставности (у спомен издавања Сретењског устава). Овај дан важан је како у политичком тако и у културном и историјском календару Србије. Томе су допринели кључни историјски догађаји од изузетног значаја за Србе и српску државу, који су се одвијали на дан једног од највећих верских празника Сретење Господње.

Аутор текста “Верски и државни празник код Срба: 15. фебруар?” је Ђорђе Шуњеварић, онлајн предавач српског језика Академске српске асоцијације, једине акредитоване школе за учење српског језика на онлајн часовима. Пријавите се и учите са нама. Видимо се!

[DISPLAY_ULTIMATE_SOCIAL_ICONS]