Verski i državni praznik kod Srba: 15. februar

Istorija i kultura Srba kroz vekove
17 feb 2022

Verski i državni praznik kod Srba: 15. februar

 

Verski i državni praznik: 15. februar – Na ovaj dan Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Sretenje Gospodnje. Istog dana obeležava se i početak Prvog srpskog ustanka iz 1804. godine i donošenje Sretenjskog ustava iz 1835. godine. Ova dva istorijska događaja su veoma bitna za Srbiju i upravo iz tog razloga je izabrano da se 15. februara proslavlja i Dan državnosti Republike Srbije.

Sretenje Gospodnje

Tačno četrdeset dana nakon Božića Srpska pravoslavna crkva obeležava praznik Sretenja Gospodnjeg. Po gregorijanskom kalendaru proslavlja se 15. februara. Ovaj praznik se ubraja među najveće hrišćanske praznike, a reč sretenje označava susret.

Kako se navodi u Svetom pismu, majka četrdesetog dana nakon rođenja deteta dovodi Isusa Hrista u jerusalimski hram i posvećuje ga Bogu. Taj period od četrdeset dana predstavlja starozavetno vreme očišćenja posle porođaja. Presveta Bogorodica, iako je bezgrešno začela, ispunjava zakon očišćenja donoseći dete u jerusalimski hram. Tamo ih dočekuje starac Simeon, kome je Bog rekao da neće umreti dok ne vidi Hrista Spasitelja. Pošto ga on prvi prima u naručje, naziva se i Bogoprimac, a u Isusu odmah prepoznaje božjeg izabranika.

Izgovaranje molitve starca Simeona i susret sa Isusom ima veliki duhovni značaj za srpski narod. U Jevanđelju po Luki navode se reči iz te molitve: „Sada otpuštaš u miru slugu svoga, Gospode, po reči svojoj; jer videše oči moje Spasenje tvoje, koje si ugotovio pred licem svih naroda. Svetlost, da prosvećuje neznabošce i slavu naroda tvoga Izrailja” (Lk. 2, 29–32). Tim susretom otkriva se velika tajna sjedinjenja Boga i čoveka u ličnosti Isusa Hrista (Bogočoveka). Tako praznik Sretenja Gospodnjeg predstavlja praznik susreta Boga i čoveka, a posvećen je ovom događaju.

Verski praznik, 15. februar

Starac Simeon (Bogoprimac) prihvata u naručje Isusa Hrista četrdesetog dana od njegovog rođenja
(Izvor: http://www.spc.rs/sr/sretenje_gospodnje_0)

 

Narodno verovanje

Iskustvo srpskog naroda i maštovitost ljudi obogatili su ovaj praznik brojnim verovanjima i običajima.

  • Veruje se da se na Sretenje sreću zima i leto. Tada obično popušta mraz, a oseća se dolazak proleća i lepšeg vremena. Dani postaju duži, a vreme toplije.
  • Posebno verovanje odnosi se na medvede, koji tog dana obično izlaze iz svog zimskog sna. Veruje se da će, ako na Sretenje bude sunčano, a medvedi se uplaše od sopstvene senke i vrate u jazbine, zima trajati bar još šest nedelja. Oblačno vreme neće proizvesti strah medveda i zima će biti završena.
  • Druga verovanja vezuju se za devojke. Priča se da će budući muž sigurno ličiti na prvog muškarca koga devojka ugleda na Sretenje. Tako neudate devojke toga dana pronalaze svoje izabranike.
  • Narod veruje da na Sretenje treba upaliti sveće jer će njihov plamen zaštiti kuću od svega lošeg. Takođe, sveće se mogu nositi i osveštati u crkvi.

Prvi srpski ustanak

Praznik Sretenja Gospodnjeg veoma je značajan i za istoriju Srbije i srpskog naroda. Toga dana, 15. februara 1804. godine, otpočeo je Prvi srpski ustanak. Ustanak je u Orašcu podigao Đorđe Petrović Karađorđe. Ovaj događaj označava srpsku revoluciju protiv Turaka i početak borbe za konačno oslobođenje od turskog ropstva.

Nakon što su turske dahije ubile beogradskog pašu, srpski narod je smišljao plan da se tome usprotivi. Dok su Srbi pripremali pobunu, dahije su izvršile seču knezova i time ubrzale početak ustanka. Na saboru u Orašcu izabran je vođa bune – Karađorđe. On je sa uspehom vodio srpski narod kroz mnoge borbe za oslobođenje Srbije.

državni praznik, 15. februar

Sabor u Orašcu (Izvor: https://www.opsteobrazovanje.in.rs/istorija/prvi-srpski-ustanak/)

Datum početka Prvog srpskog ustanka predstavlja važnu istorijsku prekretnicu za srpsku državu, tj. rađanje moderne srpske države. Postavljeni su temelji novih društveno-ekonomskih odnosa, kulture i uređenja buduće srpske države. Zbog toga se ovaj datum danas u Srbiji obeležava kao Dan državnosti.

Sretenjski ustav

Datum 15. februar važan je za Srbiju i zbog pojave jednog državnog dokumenta. U Kragujevcu je 1835. godine izdat prvi Ustav Kneževine Srbije. Odredbe koje je sadržao taj dokument napravljene su po uzoru na ustave drugih evropskih država. Tekst je za kratko vreme napisao Dimitrije Davidović. Skovao je i novi termin ustav (prema ustaviti). Srbija dobija državna znamenja – zastavu i grb. Ipak, velike sile smatrale su ovaj ustav veoma liberalnim, te je ubrzo bio osporen. Kasnije su izdavani novi, ali Sretenjski ustav predstavlja prvi dokument takvog tipa koji je doneo značajne promene u društvu. Čuva se u Arhivu Srbije.

verski i državni praznik, ustav, Sretenje

(Izvor: https://infoera.rs/2020/02/15/sretenjski-ustav-temelj-moderne-srpske-drzave/)

Pre dvadeset godina (2002) datum 15. februar ustanovljen je kao državni praznik koji se obeležava neradno. Proslavlja se kao Dan državnosti (u spomen početka Prvog srpskog ustanka) i kao Dan ustavnosti (u spomen izdavanja Sretenjskog ustava). Ovaj dan važan je kako u političkom tako i u kulturnom i istorijskom kalendaru Srbije. Tome su doprineli ključni istorijski događaji od izuzetnog značaja za Srbe i srpsku državu, koji su se odvijali na dan jednog od najvećih verskih praznika Sretenje Gospodnje.

Autor teksta “Verski i državni praznik kod Srba: 15. februar?” je Đorđe Šunjevarić, onlajn predavač srpskog jezika Akademske srpske asocijacije, jedine akreditovane škole za učenje srpskog jezika na onlajn časovima. Prijavite se i učite sa nama. Vidimo se!

[DISPLAY_ULTIMATE_SOCIAL_ICONS]