Зашто Руси уче Српски?
Предавање српског језика ученицима који се први пут срећу са њим представља изазов. Још већи је изазов предавати српски језик ученицима чији је матерњи језик из исте језичке породице као и језик који уче.
Прича се прича да Руси долазе
Већ неколико година радим са ученицима који долазе са руског говорног подручја. Најчешће питање које ми људи поставе је: „Зашто Руси уче српски језик?“ Разлози су разноврсни – због посла, љубави према Србији, према култури или некој особи.
Много Руса воли да долази туристички у Србију, па се неретко опредељују да купе неки стамбени објекат, где проводе своје слободне дане, уживајући у чарима српске кухиње, природе, обичаја. Њихови покушаји да прилагоде свој начин понашања и усвоје српски језик Србима је неизмерно симпатичан, те их стога Срби радо и брзо прихватају, откривајући им танане нијансе српског менталитета, оне које се припадницима других народа углавном открију знатно касније. Посебни моменти у међуљудским односима Срба и Руса су љубавне везе. Не постоји студентска размена или путовање било којег типа на којем се није десила бар једна, а најчешће и више љубавних прича, које се у више случајева заврше међународним браком.
Да ли Руси лако уче српски?
Следеће питање које често чујем је: „Да ли је тешко предавати српски језик Русима? Вероватно га науче зачас, с обзиром на то да су језици слични.“ Ово питање и констатација могу имати двострук одговор. Руски и српски језик припадају истој језичкој породици. Стога је доста лексике и граматичких јединица истоветно или слично. При томе, имамо и исто писмо, ћирилицу, уз разлику у појединим гласовима. Из тог разлога је букварска настава сведена на упознавање различитости које постоје, али то се савладава веома брзо. 
Ученици затим прелазе на упознавање са следећим сегментима – именским и глаголским категоријама. Руски језик, као и српски, има падеже, разликује мушки, женски и средњи род, основе многих глагола су исте. Због тога и апсолутни почетник у учењу српског језика зна многе ствари које су намењене вишем А1 нивоу.
Ово је, с једне стране, предност, а са друге стране, може бити и замка. Ученици се често воде знањем матерњег језика и покушавају да примене граматичка правила, наставке за облик, начин грађења реченица из свог језика на српски језик.
Некада им то помогне, али често и одмогне, нарочито у случају употребе „лажних пријатеља
Некада им то помогне, али често и одмогне, нарочито у случају употребе „лажних пријатеља“, тј. речи које се пишу или изговарају слично, али значе нешто сасвим друго (на пример: слово у српском, што је на руском реч, живот у српском, а у руском стомак итд.), што некад може довести и до комичних ситуација (као код ситуација када одређена реч на српском означава неку сасвим обичну ствар, а на руском псовку, и обрнуто). Према томе, знатно је лакше радити са учеником који долази из исте језичке породице, будући да има одређену основу, али исто тако треба уложити труд да научи да размишља самостално на новом језику и ослободи се наноса из свог матерњег језика.
Шта је то што са ученицима са руског говорног подручја обрађујемо на часовима српског језика?
Још једно питање које добијам је:
„Шта је то што са ученицима са руског говорног подручја обрађујемо на часовима српског језика?“ Могу рећи да су ови часови веома занимљиви и интерактивни. На њима се бавимо граматичким јединицама које обрађујемо кроз одговарајуће и нивоу знања ученика прилагођене текстове о културно-историјским одликама српског народа, о обичајима, веровањима, спорту, начину живота. Посебно је занимљиво упоређивати свакодневни начин живота Срба и Руса, јер, без обзира на то што и једни и други припадамо словенском народу, ипак постоје одређене разлике које нас чине посебнима. Отуд су теме попут одласка на пијацу, код лекара, ауто-механичара, ветеринара, мушко-женских односа, прославе празника, куповине куће и сл. веома занимљиве свим ученицима. Ипак се језик најбоље памти и највише заволи кроз конкретне примере и упознавање са народом који тим језиком говори.
На крају, могу закључити да је предавање српског језика ученицима чији је матерњи језик руски веома изазовно и занимљиво искуство. Искуство на основу кога се остварује важан циљ – распростирање српског језика широм пространства на којем се говори руски језик, прожимање двеју блиских и разноврсних словенских култура, као и упоређивање сродних језика и одговарајућих процеса који се дешавају приликом језичког усвајања.
Аутор текста: Исидора Јакшић Перовић, предавач Академске српске асоцијације
Академска српска асоцијација је једина акредитована онлајн школа у Србији. Пријавите се путем линка и учите са нама! Видимо се на нашем онлајн часу српског језика!