Demokratija
Ideja demokratije polazi od pojedinca koji je sposoban da odlučuje o sopstvenoj sudbini. U njoj svaki pojedinac ima pravo da bira ili da bude biran, on može oformiti ili se učlaniti u određenu političku partiju ili neku drugu društvenu organizaciju i boriti se za svoje ideje u koje veruje i ciljeve za koje želi da budu postignuti. Pritome, pojedinac se ne mora direktno boriti za političke funkcije i baviti se politikom, može glasati za onu partiju koju smatra najboljom opcijom za društvo u celini i koja zastupa njegove ideje.
U demokratiji je važan i princip smenjivosti
U demokratiji je važan i princip smenjivosti, gde ti isti građani jedne države imaju moć da kazne vladajuću strukturu, tako što će ih na sledećim izborima smeniti, smatrajući da nisu radili najbolje u opštem interesu.
Zbog toga demokratski poredak zahteva i demokratsku političku kulturu koja polazi od pojedinca koji jespreman da aktivno učestvuje u političkom životu, koji je autonoman i može samostalno donositi odluke koje smatra najboljim. Međutim, ta sloboda koju građanin ima da odlučuje o tome u kom pravcu će se kretati društvo, sa sobom nosi i veliku odgovornost.
Demokratija ne znači donositi uvek dobre odluke
Demokratske odluke ne moraju uvek biti one najbolje, baš zbog toga demokratska kultura stanovništva podrazumeva, pored slobode, i kompetentnost pojedinaca da donose odluke koje su u njihovom interesu i u opštem interesu društva. Ona računa na pojedinca koji je obrazovan, dobro poznaje različite sfere društvenog života i time je otporan na manipulaciju od strane vlasti.
Tamo gde je građanina lako izmanipulisati i nametnuti mu određeni način razmišljanja, tamo gde se ljudi klanjaju autoritetima i gde nema spremnosti i mogućnosti da se iskaže sopstveni stav, ne može se prepoznati demokratska praksa. Ukoliko demokratski poredak nije praćen odgovarajućom demokratskom kulturom, ne možemo govoriti o demokratiji u jednom društvu.
U stvarnosti možemo prepoznati mnogo primera gde svakodnevna praksa odstupa od ovog ideala demokratske kulture. Postoji mnogo načina i sredstava kojima se mogu nametati i širiti ideje, interesi i moć. Zato ćemo u ovom tekstuukazati na to kakomasovni mediji (štampa, radio, televizija, kompjuteri, internet i razne elektronske mreže)povoljno ili nepovoljno utiču napojedince i društvo u celinii objasniti zašto je važno u savremenojkulturibiti medijski obrazovan.
Demokratija i masovni mediji
U kulturi savremenog društva masovni mediji nesumnjivo imaju veliki značaj i moć nagovaranja, te su u stanju da šire vlastita tumačenja realnosti. Masovni mediji su od velikog značaja za razvoj demokratske(političke) kulture,oni prenose informacije od javnog značaja širem građanstvu. A građani moraju biti obavešteni o zbivanjima u njihovoj zajednici i u svetu, jer bez istinitih i adekvatno plasiranih informacija ne mogu adekvatno oceniti društvenu stvarnost.
Međutim,u savremenoj kulturi i svetu koji je sve zatrpaniji informacijama, sve je teže dokučiti njihov smisao. Baš u tome se krije i ona mračnija strana medija –oni vrše nadzor, kontrolišu, usmeravaju i diktiraju sadržinu poruka i informacija. Zbog monopola nad informacijama koji medijiposeduju i zbog toga što te informacije upućuju velikom broju ljudi, postoji ogroman prostor za zloupotrebu medija.
Politika i demokratija, masovni mediji i manipulacija
Nije redak slučaj da državnici, političari i privrednici sarađuju sa medijima ili da su njihovi vlasnici, pa kao posledica toga širem građanstvu prenose samo one informacije koje njima ne mogu biti potencijalno štetne i koje mogu izazvati one reakcije većeg broja stanovništva koje im idu u prilog. Na osnovu toga možemo zaključiti da pojedini mediji proizvodeili plasiraju medijski sadržaj tako da on zastupa, odnosno brani ideje vladajuće strukture.
Nasuprot tome, demokratska kultura podrazumeva slobodnu konfrontaciju ideja i slobodno kruženje informacija, uz pružanjebrojnih alternativa u okviru kojihgrađanin treba da bude dovoljno i adekvatno informisan i budan da identifikuje opasnost po svoje lično i javno dobro. Međutim, postoji niz medijskih tehnika koje podrivaju slobodu ideja i privileguju određene događaje i tumačenja, pa samim tim utiču i na stavove ljudi, na oblikovanje ili promenu kulturnih obrazaca, odnosno načina ponašanja u jednom društvu.
Moć komunikacije
Poznati španski sociolog, Manuel Kastels,u svojoj knjizi Moć komunikacijanavodi tri glavne tehnike pomoću kojih mediji utiču na društvena kretanja (uspostavljanje agende, prajming i uokviravanje):
1. Mediji mogu dati poseban značaj nekom pitanju, uporno forsirajući određenu temu kako bi preokupirali pažnju publike(Kastels, 2014: 196).
Na primer, oni mogu forsirati temu vojne ugroženosti države, bilo kako bi se hvalili merama koje su preuzeli po tom pitanju, bilo kako bi skrenuli pažnju sa nekih drugih tema. Mediji na taj način ne mogu da odrede publici šta će misliti o nekoj određenoj temi, ali mogu da odrede ono o čemu će se misliti, o čemu će ljudi razmišljati.
Šta mediji sugerišu?
2. Mediji mogu sugerisati koje teme treba uzeti u obzir prilikom procenjivanja učinka vlasti(Kastels, 2014: 196).
Kada mediji neprestano govore o vladinim ekonomskim merama ili o pravosudnoj reformi, vrlo je verovatno da će to biti osnovni kriterijumi na osnovu kojih se može oceniti rad vlade, jer su građani sa tim temama najbolje, a možda u nekim slučajevima i jedino upoznati (zanemarjući pritom sve one loše političke odluke ili aktivnosti).
3. Putem medija mogu se odabirati i isticati određeni aspektinekih događaja ili tema i vršiti njihovo povezivanje tako da se promoviše određeno tumačenje, vrednovanje i/ili rešenje(Kastels, 2014: 197).
Ogromnu manipulativnu moć medija, po ovom autoru, možemo videti na primeru Zalivskog rata u Iraku, gde je bio naširoko rasprostranjen frejm „rata protiv terorizma“, gde se veliki broj, naročito američkih medija trudio da taj rat stavi isključivo u kontekst rata protiv terorizma. Kasnije kad nije nađeno nikakvo oružije za masovno uništenje ili konkretni dokazi za bliskost Sadama Huseina sa Al Kaidom, kao ni njegova veza sa terorističkim napadom 11. septembra 2001. godine u Americi, vesti su aktivirale takozvani „spasilački frejm“, gde se rat dovodio u vezu sa borbom za demoratiju u Iranu, s osnovnim ciljem da se oslobodi narod Iraka.
Frejmovi i demokratija
Frejmovi koji se često plasiraju mogu se doboko usaditi u svest i kulturu nekog društva, i tako dugotrajno uticati na tumačenje, viđenje i mišljenje o nekom događaju ili temi. 
Ova manipulativna praksa injene tehnike ostvarivanja onemogućuju adekvatan razvoj demokratske kulture, pre svega njenih principa slobode i autonomije, odnosnomogućnosti da pojedinci svesno i slobodno donose zaključke na osnovu sopstvenih vrednosti i težnji. Ukoliko želimo da smanjimo takav negativan uticaj medija, važno je steći medijsku pismenost, ona je neophodna kako bi pojedinac uspeo da odbrani svoje dostojanstvo i autonomiju, i da kritički promišlja poruke koje su medijski plasirane.
Ovo je naročito važno jer su mediji filter kroz koji nam je danas stvarnost predstavljena. Medijska pismenost ne teži da iskoreni medije, već da se usadi u kulturu društva i stvori obrasce čitanja medijskih poruka koji će građaninu omogućiti otpornost na njihov negativan uticaj. Istovremeno, ona će biti potpora demokratskom idealu gde će pojedinac steći izvestan stepen autonomije, slobode i kritičnosti, pa samim tim postati kompetentniji da upravlja i odlučuje o sopstvenoj sudbini.
Medijska pismenost
Baveći se uticajem medija na pojedince i društvo, američki teoretičar Džejms Poter naglašava ogroman značaj medijske pismenosti. Medijske poruke nisu uvek ono što se čini da jesu, jer se one često mogu tumačiti na više načina. Neka od tih tumačenja veoma su nerealna (nikad se nisu dogodila, niti se mogu dogoditi), ali su isprepletana sa elementima stvarnosti koji mogu čitavu konkretnu poruku u vašoj svesti da prebace iz domena ,,privida” u domen „mogućeg” ili „verovatnog”. Što ste svesniji raznolikih tumačenja neke poruke,smatra Poter, to ste sposobniji da odaberete ona značenja koja želite. Veća analitičnost je prvi korak ka kontroli uticaja medija na vas. Ako niste svesni mogućnosti raznolikih tumačenja, tada mediji kontrolišu vaše gledanje na svet (Poter, 2011: 258).
Autor teksta: Matija Brzaković
Akademska srpska asocijacija jedina je akreditovana onlajn škola za učenje srpskog jezika u Srbiji. Prijavite se i učite sa nama.
