Prilozi - ASA

Prilozi

?>

Zanimljivo iskustvo sa učenicima iz Tunisa – sve se može kad se hoće

Zdravo svima, Mogu vam reći da sam bila veoma iznenađena kada sam saznala da ću dobiti učenike iz Tunisa – brata i sestru, blizance, koji imaju trinaest godina i znaju samo nekoliko reči iz srpskog jezika. Malo sam se pribojavala kako će se uklopiti s obzirom na to da se u njihovoj zemlji koristi arapsko pismo. Pitala sam se da li će im biti teška ćirilica, da li će se uplašiti od gramatike i ono najvažnije da li će biti...

Nikola Tesla – Prometej XX veka

Nikola Tesla – najistaknutiji srpski naučnik, inovator, autor više od 700 patenata iz oblasti elektrotehnike i radiotehnike, pronalazač čiji je sistem naizmeničnih struja omogućio znatno lakši, efikasniji i jeftiniji prenos električne energije na daljinu, čovek po kome ime nosi međunarodna jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa i čiji se lik nalazi na srpskoj novčanici od 100 dinara. Ovaj ekscentrični i enigmatični genije brilijantnog uma utro je put savremenim bežičnim tehnologijama, a njegov interesantan životni put nalikuje kakvom uzbudljivom romanu....

Hajduci

Srbi su se odmetali u hajduke iz različitih razloga. Najčešće kada bi napravili neki prekršaj bežali su u šume da bi se sakrili. Hajdučke družine kreću da se oformljavaju u 16. i 17. veku kada se narod odmetao i krio po šumama od Turaka da bi ih presretao i pljačkao. Prema narodnom predanju, praznik Đurđevdan, u proleće, bio je „hajdučki sastanak“, a Mitrovdan, na jesen, „hajdučki rastanak“, kada su se hajduci povlačili iz šuma, zbog zime i ostajali u kućama...

Zašto su svi Nemanjići imali Stefan u svom imenu?

Naša najpoznatija srednjovekovna dinastija imala je jedanaest vladara koji su sebi dodavali ime Stefan. Međutim, to nije bilo lično ime već nešto drugo u pitanju. Od velikog župana Stefana Nemanje pa sve do poslednjeg vladara svetorodne dinastije Nemanjića Uroša V svi su u svom imenu imali ime Stefan, ali nijednom vladaru to nije bilo ime po rođenju. I onda dolazimo do pitanja zašto su svi Nemanjići imali ime Stefan? Stefan je bilo ime koje je dodavao svaki krunisani Nemanjić ispred...

Ajvar i pršutica

Srpska kuhinja je heterogena. Burna istorijska dešavanja uticala su na ishranu Srba pa tako svaki kraj ima svoje specifičnosti i različitosti. Uticaji koji su bili presudni za srpsku kuhinju su vizantijsko-grčki, mediteranski, orijentalni i austrougarski. Pored raznih uticaja, naša nacionalna kuhinja sačuvala je dosta srpskih jela koja su se spremala u prošlosti. Najpoznatija srpska jela su sarma, musaka, podvarak, pasulj i mnoga druga. Na prvom času prilikom upoznavanja sa svojim učenikom, koji je u početku znao veoma malo reči na...

Norveške škole

U toku držanja časova preko Skajpa, razgovarajući sa majkom svojih učenica, saznala sam kako u Norveškoj funkcioniše školstvo. U Norveškoj deca do sedmog razreda u školi uglavnom čitaju ono što je u skladu sa njihovim interesovanjima: deca sama biraju koje će knjige i stripove čitati; u školi se igraju, nema testova ni ocenjivanja. Tek u sedmom razredu počinje bodovanje, ali ono nije toliko striktno kao u Srbiji – deca dobijaju poene, a ne ocene. Deca vole da budu u školi...

Božić u Australiji

Srpska kultura ima bogato kulturno nasleđe, koje se ogleda u dugoj i burnoj istoriji, lepom i milozvučnom jeziku, raznovrsnosti tradicije i običaja. Naročito su lepi i zanimljivi običaji koji se vezuju za velike pravoslavne praznike i koji se i dan danas čuvaju u srpskom narodu, i to ne samo unutar granica, već širom dijaspore. Srbin živi i diše kroz svoje običaje, a kada se nađe van svoje zemlje, kroz običaje čuva sećanje na svoju kolevku i prenosi ga iz generacije...

Prošetajmo zajedno ulicama Hiša

Pre nego što vam ispriča priču o sebi, dozvolite mu da se rukuje sa vama. Ovo je Niš, slavni carski grad Niš! Dobro došli! [caption id="attachment_4703" align="alignleft" width="434"] Niš nekad[/caption] [caption id="attachment_4704" align="alignleft" width="435"] Niš danas[/caption] Šta bi trebalo da znamo o Nišu? Niš je najveći grad u jugoistočnoj Srbiji; Sedište je Nišavskog okruga; Na području Grada Niša živi oko 250.000 stanovnika; Po broju stanovnika jeste treći grad po veličini...

Sto godina od završetka Prvog svetskog rata

Uprkos poteškoćama koje može izazvati vremenska razlika u onlajn nastavi jezika, jedan od časova u okviru kursa uspeli smo da održimo tokom obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu. Srbija je, budući upletena u same korene ovog svetskog sukoba, doživela je u njemu jednu od najvećih kolektivnih trauma u svojoj istoriji, te je sasvim prirodna potreba da se, učeći srpski jezik kroz razgovor o ovom događaju, odužimo svima onima koji su se žrtvovali za slobodu i dobrobit svojih potomaka u...

Razgranata krošnja srpskog porodičnog stabla

Jeste li ikada, kao maternji govornici srpskog jezika, zastali i zapitali se koji to rodbinski odnos tačno označavaju reči poput šurak, svastika, zaova, pašenog i sl.? Nije uvek lako dosetiti se iz prve. Zamislite sada u kakvom problemu može biti osoba koja je tek počela sa učenjem srpskog jezika. Neko bi rekao da insistiranje na razumevanju bogate porodične leksike u srpskom jeziku nije nešto čime početnika treba zamarati, no ukoliko njega za srpski narod, sem želje da se...

“Ako smo I videli dalje od drugih to je zato što smo stajali na ramenima divova.”

Isak Njutn Ko su divovi na čijim ramenima vekovima stoji i opstaje srpski jezik I kultura? Naučnici, istraživači, umetnici, matematičari, pisci I pesnici, hemičari I fizičari… Pojedinci zahvaljujući kojima je srpski narod poznat I priznat u svetu. Imena koja su zaslužna za pronalaske bez kojih savremeni život ne bi bio moguć ovakav kakav jeste, bez kojih bi se na umetnost gledalo drugim očima. Profesori, nastavnici, mentori na projektu… Ljudi koji se trude da deci u inostranstvu omoguće učenje I...

Upoznajmo zajedno Srbiju

Priča o Srbiji, njenim prirodnim lepotama i dobrim ljudima ne može se ispričati za kratak vremenski period. Potrebno je mnogo vremena da se Srbija upozna, počevši od srpskog pisma i njenog glavnog grada, a onda sledi upoznavanje sa srpskom prirodom, hranom, značajnim institucijama i znamenitim ličnostima. Na ovim časovima se usavršavalo pisanje na ćirilici i latinici, ali se i dosta čitalo. Razgovaralo se o Beogradu, rodnom gradu moje učenice, kao i o predivnim srpskim planinama i rekama. Najinspirativniji časovi bili...

Sreća je veća kada se deli

Građansko udruženje Kulturno-informativni centar Srba u Makedoniji – Spona, godinama unazad bavi se humanitarnim radom. Humanitarci iz Centra Spona i ove godine, povodom novogodišnjih i božićnih praznika, zakazali su humanitarnu žurku na koju pozivaju sve ljude dobre volje na druženje i doniranje. Na žurki će biti prikupljena finansijska sredstva za kupovinu paketića i drugih poklona za decu iz socijalno ugorženih porodica. U proteklih šest godina aktivisti su prikupljali pomoć za decu na Kosovu i Metohiji. Hrabri dobrotvorci...

Suma sumaru…

... lepo smo se zabavili na ovom kursu. J Što se nas tiče, mogao je i duže da traje, jer smo postajali sve bolji i bolji. Prvo što sam rekla učeniku bilo je: „Ne brini, ovo neće biti klasično učenje jezika, bubanje određenih definicija, biće zabavno i kada na kraju ćirilicom napišeš svoje ime i prezime – bićeš ponosan i biće ti drago što si se prijavio.“ I ništa nisam slagala, tako je i bilo. Postoji mnogo načina na koji...

Govori srpski da te ceo svet razume

Projekat „Online učenje srpskog jezika“ predstavlja jednu drugačiju ideju učenja našeg jezika – srpskog jezika kao zavičajnog. Posle datog odgovora na pitanje šta je to zavičaj i da li mu se naši ljudi u dijaspori rado vraćaju, dolazi pitanje o poznavanju jezika tog zavičaja. Kraja odakle su koreni. Mesta gde su progovorili, prohodali. Jabuke koje su kao deca krali u susednoj bašti. Većina druge generacije poznaje srpski jezik i njime se koristi, ali šta je sa onom trećom, četvrtom generacijom?...

Srpski vampir prešao granice Srbije

Kako za jednog umetnika, tako je i za nekoga ko se bavi umetnošću, makar to bilo samo sa naučne strane, teško biti kreativan u svakom trenutku. Kada radite sa učenicima u školi ili sa polaznicima kursa koji je u vezi sa učenjem jezika, neophodno je da teme koje ćete na časovima obrađivati budu zanimljive, inspirativne i da deluju motivišuće. Ako vam se učini da je takvih tema malo, usudite se da razmišljate šire i da prodrete u svoj narod dublje....

Srpska azbuka

Nakon što se na prvom času upoznali i govorili uopšteno o Srbiji, naša sledeća nastavna jedinica bila je srpska azbuka. Ovakav raspored nastavnih jedinaca bio je logičan, jer da bismo naučili jedan jezik prvo se moramo upoznati sa njegovim pismom, koje čini temelj svakog jezika. Ovo je posebno zanimljivo u vezi sa srpskim jezikom, jer on ima specifično pismo, specifičan način čitanja, nesvojstven nijednom drugom jeziku. Kako bismo što bolje razumeli srpsko pismo, počeli smo od samih korena nastanka ćirilice....

Jubileji moje zemlje

Na ovom dvočasu, bavili smo se nekim datumima bitnim za Srbiju. Zajedno sa učenikom, prisetili smo se određenih događaja iz prošlosti i značajnih ličnosti koji su učinili puno za našu zemlju. Cilj ovog časa bilo je, pre svega, upoznavanje sa opštom kulturom, ali i sa kulturom srpskog naroda, sa srpskim bitnim i uspešnim ljudima. Kao prvi značajan jubilej naveli smo 100-godišnjicu od završetka Prvog svetskog rata. U međusobnom razgovoru podsetili smo se nekih bitnijih detalja iz Prvog svetskog rata, razloga...

Stara planina – biser istočne Srbije

Stara planina je najveća planina u istočnoj Srbiji, visokoplaninski masiv koji se prostire kao prirodna granica prema Bugarskoj. Udaljena je 330 km od Beograda, 70 km od Niša, 50 km od Knjaževca i Pirota. Najviši vrh naziva se Midžor i visok je 2169 metara. Fascinantna lepota netaknute prirode čini Staru planinu najlepšom planinom istočnog dela Srbije i jednom od njenih najvrednijih turističkih prostora. Ona predstavlja prirodno bogatstvo izvanrednog značaja, a 1997. godine proglašena je Parkom prirode. Staru planinu pokriva...

125 godina od rođenja Miloša Crnjanskog

Miloš Crnjanski je jedan od najpoznatijih i najznačajnijih srpskih pripovedača, pesnika, dramaturga. Rođen je 26. oktobra 1893. godine u mestu Čongrad, koje je pripadalo tadašnjem Autrougarskom carstvu. Naime, mnoge srpeske porodice su se krajem 17. veka selile u južne delove Austrougarske i tamo služile kao vojna snaga. Crnjanski je studirao istoriju umetnosti u Beču, a diplomirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radio je kao profesor, novinar i diplomata. Ogroman uticaj na stvaralaštvo Miloša Crnjanskog imao je Prvi...

Arheo – etno park Ravna

Arheo-etno park nalazi se u Ravni 8 km severno od Knjaževca u dvorištu stare seoske škole. Najstarije kuće u selu sagrađene su početkom dvadesetog veka, a zgrada škole je izgrađena 1906. godine. Blizina antičkog utvrđenja Timacum Minus uticala je da se u ovom selu smesti Arheo-etno park. Izgradnja je započeta je 1977, a zvanično otvaranje bilo je 1989. godine. Osnovna zamisao je prikazivanje značajnih arheoloških nalaza sa lokaliteta Timacum Minusa u okviru arheološke postavke u zgradi škole i...

Znamenitosti Srbije

Dobro došli u Srbiju! Dobro došli u zemlju planina i jezera, visina i dolina, stenovitih predela i livada i pašnjaka. Dobro došli u zemlju manastira, istorije, umetnosti, u zemlju nobelovca i slavnih kompozitora i sportista...dobro došli u zemlju još slavnijih budućih naraštaja! I još jednom, dobro nam došli svi koji dolazite avionom, kamionom, na biciklu ili u mislima, Srbija će vas dočekati sa najsrdačnijim osmehom domaćina. Prigrliće vas mirisne livade i očarati visine i njeni stanovnici. Republika Srbija je kontinentalna...

Srpski jezik preko skajpa

Učenje srpskog jezika preko skajpa jedno je divno i pozitivno iskustvo za mene. Skoro izašavši iz studentskih klupa, oprobala sam se po prvi put u ulozi nastavnika. Izazov je bio veliki – preda mnom su deca od osam i devet godina koja ne znaju srpski jezik, ali su željni da nauče, da čuju koju reč na srpskom, zapevaju koju pesmu na jeziku koji je, u zemlji gde žive, na margini. Moji prvi učenici, Zoja i Danilo, žive u Sjedinjenim Američkim...

Važno je da se sa učenicima govori i o društvenim mrežama koje su njihova svakodnevnica

Razgovarajmo sa učenicima o stvarima koje su naša svakodnevnica. Bitno je da se edukujemo u svakom pogledu i znamo da razdelimo dobro od lošeg i pravilno od nepravilnog. U pomoć nam dolaze i mnogobrojne radionice različitih oraganizacija koje govore o kriminalu na internetu, ali smo se mi pozabavili drugom stranom interneta. Naime, komentarisali smo najčešće gramatičke greške na društvenim mrežama. Bilo je jako interesantno! Učenici pažljivo slušaju i diskutuju o nepravilnostima govora na internetu. Hajde da pročitamo neku objavu na...

Saradnja, saradnja, saradnja…

„Svak priča svoju priču po svojoj unutarnjoj potrebi, po meri svojih nasleđenih ili stečenih sklonosti i shvatanja i snazi svojih izražajnih mogućnosti; svak snosi moralnu odgovornost za ono što priča, i svakog treba pustiti da slobodno priča. Ali dopušteno je, mislim, na kraju poželeti da priča koju današnji pripovedač priča ljudima svoga vremena, bez obzira na njen oblik i njenu temu, ne bude ni zatrovana mržnjom ni zaglušena grmljavinom ubilačkog oružja, nego što je moguće više pokretana ljubavlju i vođena...

Rešavamo jezičke nedoumice timski!

Nastava zahteva punu pažnju i veliko strpljenje, ali pruža veliko zadovoljstvo. Jako je važno objasniti učenicima sve ono što ih iz jezika/književnosti interesuje jer će time još više zavoleti svoj jezik i svoju kulturu. Škola je mesto koje učenicima pored znanja iz različitih oblasti pruža i životne lekcije. Takve lekcije daćete deci ukoliko ste dobar predavač koji je uvek spreman za saradnju i otvoren za sva dečja pitanja. Dušan Đorđević

U svetu posoji jedno carstvo, u njemu caruje drugarstvo!

Jedno novo iskustvo, divno druženje i još divnija deca. Fotografija je napravljena 6. 3. 2018. godine u Osnovnoj školi „Pera Mačkatovac“ u Surdulici. Na ovom času sa učenicima su obnavljani padeži u srpskom jeziku. Za uspešno izvedenu nastavu zaslužna je prof. dr Marina Janjić (Filozofski fakultet) koja nas je uputila u školu, ali i nastavnik srpskog jezika Ivica Milosavljević koji nam je ustupio svoj redovni čas. Nadam se da ću u bližoj budućnosti imati samo ovakve učenike jer su oni...

Hvala na divnim komentarima!

Ovim putem želim javno da se zahvalim gospodinu Goranu Simiću, ocu moga učenika Olivera, koji je napisao ovako divan mejl. Kao što mi znači svaki učenikov tačan odgovor, tako mi znače i ove reči hvale koje i ja upućujem Oliveru. Gospodin Goran je često bio prisutan na našim časovima i pomagao (prevođenje sa srpskog na engleski jezik) kada je bilo potrebno objasniti učeniku nešto složenije na njegovom maternjem jeziku. Dušan Đorđević

Malo ozbiljnosti!

Nikada mi nije bilo jasno zbog čega ljudi izbegavaju da se slikaju za ,,javnost’’? Obično kažemo da nismo lepo ,,ispali na slici’’ i da je treba obrisati. Međutim, važno je uhvatiti trenutak (makar i sa ozbiljnim licem) jer je trenutak nešto što odlazi u nepovrat, a slika je ono što nam ostaje večno kao najdraža uspomena na minulo vreme; uspomena na drugarstvo, sreću i bezbrižne trenutke koje svi željno iščekujemo. Oni će doći, ali samo ako jako verujemo u njih...

Vredno radimo!

Važno je stalno vežbati govor i pisanje. Redovno smo učili nove reči i izraze koji su upisivani u svesku učenika i koji su mnogo puta pročitani i na kraju savladani. Pravi uspeh je kada učenik zatvori svesku i govori mi o svemu što je naučio pomoću mojih asocijacija i igara. To je onaj trenutak kada shvatiš za koji posao se školuješ i šta je ono što stvarno voliš da radiš u životu! Dušan Đorđević

I Bela sa nama uči srpski jezik!

Časovi moraju biti kreativni i inspirativni za učenike. Treba razgovarati o najrazličitijim stvarima: kultura, sport, nauka, životinje... Tako smo došli do razgovora o Beli. Ona je prisustvovala svakom našem času i činila ga zanimljivijim. Takođe, imala je i ona priliku da čuje srpski jezik, a možda da i nešto upamti. Ipak je pas najbolji čovekov prijatelj! Dušan Đorđević

Na početku smo znali da kažemo samo ,,tata“, a sada uspešno pišemo!

Na prvom času, 20. 1. 2018. godine, moj učenik je znao samo jednu reč na srpskom jeziku. Marljivim radom, trudom i zalaganjem, učili smo zajedno i savladali mnogo više nego što sam i sâm očekivao. On sada ima zavidan leksički fond za nekoga ko je na A1 nivou. Ostvarili smo veliki uspeh, svako u svom poslu. Naime, on je savladao kao neko ko uči i želi da sazna o novoj kulturi i jeziku, a ja kao predavač. Jako sam ponosan...

Obnavljanje prezenta kroz kroz insert iz filma ,,Lajanje na zvezde”

Šta piljiš u mene? Odmaram oči, imaš dosta hlorofila. Pričaš koješta. Misliš, lupam? Lupaš. Ne, to moje srce lupa za tobom, ja ti samo prenosim. Šta ti je, filozofe, znamo se od malena. Misliš znamo se od malih nogu? Da, samo zamisli, Ana, na tvoje noge evo do sad uopšte nisam obraćao pažnju. Osim što smo se podsetili konjugacije u prezentu, tj. promene po licima i time srpski razgraničili od engleskog kao dosta flektivniji, takođe smo se upoznali i sa...

Učenje kroz dijalog životnja koje žive u šumi

Životinjski svet predstavlja jednu od najvećih inspiracija za razgovor i učenje kod dece. Većina dece voli životinje, a moj učenik ih prosto obožava. Kroz učenje o životinjama deca ulaze u jedan sasvim drugi svet, njima dalek, ali inspirativan i zanimljiv. Na jednom od naših časova, učenik i ja smo uplovili u našu avanturu. Pronašli smo udobno mesto i pažaljivo poslušali zanimljiv razgovor između životinja u šumi. Čujte ga i vi. Medved: Ja sam stanovnik šume. Veliko mi je telo i...

Svetski, a naš!

Bogdan Bogdanović i imenice Najlepše je učiti onda kada se spoji korisno sa zabavnim. Da se dobar glas daleko čuje, dokazuje činjenica da je moj polaznik kursa već sve znao o srpskoj košarci. Vodeći se njegovim preferencijama, odlučila sam da ga sa opštim odlikama imenica upoznam putem teksta o Bogdanu Bogdanoviću, jednom od najpoznatijih srpskih košarkaša današnjice. Nakon kraćeg razgovora o njemu, zadatak je bio podvući sve imenice u tekstu. Bogdan Bogdanović je srpski košarkaš. Rođen je 1992. godine. Igra...

Zvuci Srbije u Nemačkoj

Pesma je ta koja nas je održala u najtežim trenucima. Odnos Srba prema muzici teško je opisati. Da između čoveka i srpske pesme postoji neka tajna veza pokazuju i sledeći snimci. Polaznik kursa Marko iz Nemačke, koji već sedam godina svira violu, pokazao je kako i neko ko nije rođen u Srbiji, ali vuče korene odatle, oseća emociju koju naša tradicionalna muzika nosi. Kaže da mu najviše prija kada svira zavičajnu muziku. Kako je Marko maestralno odsvirao pesme „Tamo daleko”...

Zdravo!

Ja sam Milica Marinković, imam 23 godine i dolazim iz Vladičinog Hana. Nakon završene gimnazije, upisala sam Filozofski fakultet u Nišu, na departmanu za srpski jezik i književnost. Sada sam na završnoj godini studija, nakon kojih planiram da upišem master studije. Izabrala sam ovaj fakultet jer uživam u učenju srpskog jezika i književnosti, i volela bih da nakon završenih studija dobijem posao u struci. Svoje znanje volim da prenosim drugima. Uživam u radu sa učenicima. Naši časovi na kojima učimo...

Pozdav!

Ja sam Milica Đorđević, imam 24 godine i dolazim iz Prokuplja. Apsolvent sam na Filozofskom fakultetu u Nišu na departmanu za srbistiku. Nakon master studija želim da se bavim prosvetnim radom u inostranstvu ili da decu učim srpskim jezikom preko Skype-a. Na taj način bih decu učila zavičajnim jezikom, negovala znanja iz srpske kulture i svoju ljubav prema književnosti prenela na kreativan način. Tako bih doprinela negovanju srpskog jezika i književnosti. Diktat nije bauk, to nek svako dete zna, Danica...

„Četiri najvažnije male reči“

Prenosim delić sa časa. Moja učenica Anastasija Srbljanin recituje pesmu, koju je sa lakoćom usvojila i prezentovala. Veoma sam ponasna na nju. Za veoma kratko vreme je savladala azbuku što se kao rezultat pokazalo u motivaciji za učenje pesama na srpskom jeziku. Dragana Pešaković

Kanjon reke Jerme

Najčudesniji i najlepši kanjon jedne reke koji Srbija poseduje u zbirci svojih prirodnih lepota svakako je kanjon Jerme. Pravo čudo na jugoistoku naše zemlje za koje malo ko u Srbiji zna. Kanjon Jerme se nalazi na nekih 30km od Pirota, a tu su i Dimitrovgrad i Babušnica. Kanjon je najlepši u onom delu reke koji povezuje Asenovo kale i selo Vlasi, gde se može uživati u prelepom krajoliku dužine nekoliko kilometara. Reka Jerma izvire u zoni Vlasinskog jezera i odatle...

Alisa u zemlji čuda – Luis Kerol

Prenosim vam radnu i veselu atmosferu sa časa. Vežbamo čitanje i ujedno razmenjujemo čitalačka iskustva. Koje su nam omiljene bajke i likovi ? Zamišljamo Alisu i prepuštamo se pustolovini. Javljaju se mnogobrojna pitanja, a samim tim i raznovrsni odgovori. Priči nikad kraja! Dragana Pešaković

Manastir Žiča, srednjovekovna Srbija i perfekat

Tekst o srpskoj srednjovekovnoj istoriji i zadužbinarskoj delatnosti Nemanjića, obogaćen primerima perfekta, upotpunjen fotografijama manastira Žiče, Stefana Nemanje, Stefana Prvovenčanog, Svetog Save i kralja Milutina omogućio je obradu nastavne jedinice u kontekstu nacionalne srednjovekovne istorije. Polaznik kursa stekao je saznanja o nacionalnoj istoriji i nacionalnoj geografiji. Manastir Žiča je srpski srednjovekovni manastir iz 13. veka koji se nalazi u blizini Kraljeva. Ovaj manastir podigao je Stefan Nemanjić, sin Stefana Nemanje, rodonačelnika dinastije Nemanjića. Sveti Sava je krunisao brata Stefana Nemanjića...

Novak Đoković i prezent

Budući da sport predstavlja predmet interesovanja polaznika kursa, prilikom obrade prezenta korišćen je intervju Novaka Đokovića sa sedam godina, koji obiluje primerima sadašnjeg vremena. Intervju je motivisao učenika za rad i podstakao na razgovor o znamenitom Srbinu. https://www.youtube.com/watch?v=3jcFOol59Hk Sonja Đorić

Srpske narodne poslovice, Vuk Stefanović Karadžić i infinitiv

U skladu sa zadacima nastave srpskog jezika kao zavičajnog koji, između ostalog, podrazumevaju razvijanje ljubavi prema zavičajnom jeziku i sistematično upoznavanje gramatike i pravopisa srpskog jezika u komunikativnim kontekstima koji će uspostaviti relacije sa nacionalnim kulturnim vrednostima, tradicionalnim nasleđem, sadržajima iz nacionalne istorije, geografije, kulture, folklora, religije, prilikom obrade infinitiva korišćene su srpske narodne poslovice koje sadrže primere infinitiva, čime je omogućeno povezivanje gramatičkih znanja sa likom i delom Vuka Stefanovića Karadžića, kulturnom baštinom, nacionalnom geografijom. Srpske narodne poslovice: Lako...

Dorastao je do biblioteke…

Prenosimo delić jednog časa. Uživanje uz razgovor o čitanju i knjizi! Upoređujemo knjižice i knjižurine, a prepričavamo i čitalačka iskustva. Uz to se upoznajemo i sa odlomkom pripovetke Knjiga Ive Andrića. Šta nam to nudi biblioteka, a šta uskraćuje? Kakve to knjige volimo da čitamo i čemu nas one uče? Odgovori su raznovrsni, priča beskrajna, a dobro raspoloženje je zagarantovano! Đorđe Šunjevarić

Veliko slovo uz veliki uspeh!

Poznavanje jednog jezika pokazujemo i pisanjem, a da bismo lepo pisali, učimo osnovna pravila. Kako lakše zapamtiti pisanje velikog slova, ako ne pričom o velikim događajima? Još kada se dogodi najveći uspeh srpske atletike, onda u tekstu o zlatnom odličju Ivane Španović lako uočavamo šta se sve piše velikim početnim slovom. Tako stečeno znanje odmah se primenjuje! Đorđe Šunjevarić

Šta povezuje PUŽA i slovo T?

t Učenje je lakše kroz igru. Svi vole da rešavaju rebuse. Puža i slovo T na prvi pogled ništa ne spaja, ali samo dok ne savladamo prideve. Poznato je da je ova životinja veoma spora, a rešenje rebusa otvara nam neiscrpnu temu za priču i učenje ‒ sport. Ko su najuspešniji srpski sportisti? Koji je to najpopularniji, a koji najtrofejniji sport u Srbiji? Na primerima sportskih izveštaja bogatimo rečnik, ali i znanja o vrstama reči. Bez teškoća uočavamo imenice, zamenice,...

Od bureka do baklave!

Šta je ukusnije: burek, sarma, musaka, tulumbe ili baklava? Za sve sladokusce jedan čas o srpskim specijalitetima i bogatim trpezama. Saznajte šta sve nude tradicionalni srpski domaćini! Zavirićete u pasulj, zamirisaće vam podvarak, a đuveč ćete obožavati. Naučićete i šta je sve potrebno za dobre palačinke. Ukratko, upoznaćete srpsku kuhinju i uz to još ogladneti. Đorđe Šunjevarić

U razgovoru sa Markom Kraljevićem

Istorijska ličnost, veliki junak naše narodne epike i legenda nikada ne umire! Marko Kraljević bio je gost na jednom času i otkrio nam mnogo interesantnih doživljaja iz svog života, sa megdana i iz tamnice. On nikada nije sam ‒ ide uz buzdovan na svom konju Šarcu. Jednostavno, junak koji nudi brojne teme za razgovor. Učenik: Dobar dan Marko Kraljeviću! Zovem se isto kao i ti. Marko Kraljević: Zdravo Marko! Drago mi je što smo se upoznali. Učenik: I meni!!! Samo...

Ponosni na tradiciju…

Srpski narod voli da slavi i raduje se svim praznicima. Na časovima govorimo o lepim običajima i pesmama, koji prate najradosnije praznike. Negujemo bogatu tradiciju, a svoja iskustva opisujemo u domaćim zadacima. Evo jednog primera: Jedan od najvažnijih praznika je Badnji dan, za koji su vezani mnogi običaji koje zajedno čine našu srpsku tradiciju. Na Badnji dan se priprema za Božić, koji je na 7. januara. Badnji dan se uvek provodi kod kuće sa porodicom. Priprema se hrana za Božić...

Šta znače imena nekih od poznatijih Srba?

Šta znače imena nekih od poznatijih Srba? Pročitajte klikom na sledeći link: ŠTA ZNAČE IMENA NAJPOZNATIJIH SRBA? Miljana Pešić

Da li ZVUČI ukusno?

„Ukusneˮ srpske reči za ukusnu srpsku hranu PROČITAJTE KLIKOM NA SLEDEĆI LINK: DA LI ZVUČI UKUSNO? Miljana Pešić

Porodično stablo

Od davnina je srpska porodica bila mnogobrojna i svi njeni članovi živeli su zajedno. Takve višestruke veze među porodičnim članovima pronašle su svoje imenitelje i u jeziku. VIŠE PROČITAJTE KLIKOM NA SLEDEĆI LINK: PORODIČNO STABLO Miljana Pešić

Idiomi

Idiomi su izrazi koji imaju figurativno značenje i koji se ne mogu prevesti bukvalno, jer njihovo značenje tada ne bi imalo smisla. To su reči koje kad se koriste zajedno imaju drugačije značenje od onog koje imaju kao pojedinačne reči. Zato su posebno zanimljivi u svakom jeziku! Više o idiomima pročitajte klikom na sledeći link: IDIOMI. Miljana Pešić

Božićni praznici u Srbiji

Božić se praznuje u čast rođenja Isusa Hrista i uvek se pada 7. januara po gregorijanskom, a 25. decembra po julijanskom kalendaru. Najinteresantniji srpski običaji vezani su za Božić i praznike koji ga prate. Tih nekoliko nedelja oko Božića predstavljaju najlepši i najsvečaniji period tokom čitave godine – praznik dece i porodice. Veliki broj ljudi se postom priprema za doček Božića koji predstavlja najradosniji hrišćanski praznik. Božićni post počinje 28. novembra, a završava se pričešćem 7. januara. Tokom sedmica koje...

HRISTOS VASKRSE – VAISTINU VASKRSE

U hrišćanskom svetu Vaskrs predstavlja najveći praznik jer oslikava suštinu hrišćanskog učenja označavajući Hristovo vaskrsnuće iz mrtvih kao pobedu vere i života nad smrću i tamom. Vaskrsu prethodi strogi četrdesetodnevni post i uvek se praznuje u nedelju. Pokretan je praznik što znači da se proslavlja u razdoblju od 4. aprila do 8. maja i vezan je za sam dan prolećne ravnodnevice ili dan nakon nje. Vaskršnji praznici traju tri dana – nedelja (Vaskrs), ponedeljak (Vaskršnji ponedeljak) i utorak (Vaskršnji utorak)....

Igre Vaska Pope

Književnost prve polovine 20. veka jeste bila ,,služavka revolucije”, jednosmerna u tematici i postupku, jer je politička stvarnost u to vreme bila imperativ i u književnoj literaturi. Kako je period NOB-a prošao, a ideološke stege popustile, tako se i književnost od pedesetih godina 20. veka okretala drugim stvarima. Prevlast u književnim težnjama zauzimaju naslednici modernista, takozvani postmodernisti, koji doprinose većoj žanrovskoj, ali i tematskoj diferencijaciji. Kada je reč o jeziku poezije, kako Deretić beleži, ona progovara neizbrušenim, oporim jezikom, stih...

Dinastija Nemanjića

Srpska vladarska dinastija Nemanjića, obeležila je dva veka srednjovekovlja u istorijskom razvoju srpskog naroda, a na širem planu i čitavog Balkana. Deset vladara iz ove dinastije smenjivalo se na prestolu Srbije od 1168. do 1371. Vladari iz dinastije Nemanjića su za dva veka koliko su vladali Srbijom, usmerili dalji razvoj i sam tok istorije srpskog naroda. Kao najznačajnija srpska dinastija, vode poreklo od loze raških župana, koji su upravljali jednim delom srpskog naroda u epohi vizantijsko-ugarskih sukoba XII veka. Jedna...

Kralj Milutin

Srpski kralj Milutin iz dinastije Nemanjića, rođen je oko 1253, kao mlađi sin kralja Uroša I i Jelene Anžujske. Na srpski presto došao je nakon sabora u Deževu početkom 1282., na kome se njegov stariji brat tadašnji kralj Dragutin odrekao prestola u njegovu korist. Povod za odricanje od prestola jeste povreda noge, koju je kralj Dragutin zadobio loveći sa pratiocima po šumama Jelača. Usled nezadovoljstva plemstva, stariji brat je pristao da se odrekne krune pod uslovom da njegov sin a...

Globalizacija kulture: ZA ili PROTIV?

Globalizacija je kompleksan proces ekonomskog, političkog, vojnog, tehnološkog, kulturnog i ekološkog povezivanja i umrežavanja čovečanstva u takozvano svetsko društvo. Svoj polet doživljava u 20. veku zahvaljujući razvoju multinacionalnog kapitalizma, sofisticirane tehnologije, informatičke revolucije, masovnih medija, učestalim migracijama svetskog stanovništva, doprinoseći razvijanju novih formi povezivanja ljudi i zemalja širom sveta. Većina stanovništva globalizaciju percipira prevashodno kao ekonomski proces, zanemarujuću značajan uticaj koji ona ostvaruje u oblasti kulture. Kulturna globalizacija podrazumeva ostvarenje multietničkog i multikulturnog društva, zasnovanog na normativnom i vrednosnom prihvatanju...

Kultura u funkciji razvoja gradova

Grad se kroz istoriju može prepoznati kao mesto gde se u najvećoj meri odlučivalo o razvojnim tokovima određenih društava, deševanja koja su se odvijala u gradovima neretko su određivala čitav tok društvenog kretanja. To je posledica koncentracije najvažnijih ekonomskih, političkih i kulturnih delatnosti u gradu kao mestu društvenog dinamizma i sociokulturnog pluralizma. Nije slučajno što je renesansa imala svoje najsnažnije uporište upravo u gradovima. Iako se menja pod uticajem ostalih društvenih promena, kultura i sama priprema, stimuliše i usmerava te...

Urbana kultura u potrošačkom društvu

Urbanizacija (lat. urbs – grad; urbanus – gradski) je jedan od najznačajnijih procesa u svetu danas, koji se odnosi na prostornu koncentraciju ljudi u gradovima, kao i na širenje i rasprostiranje sistema vrednosti, stavova i ponašanja nazvanih urbana kultura ili urbanizam kao način života (učešće građana u velikom broju dobrovoljnih udruženja organizovanih radi zadovoljenja različitih potreba; anonomnost pojedinca; površni i bezlični karakter društvenih odnosa; podrivanje tradicionalne osnove društvene solidarnosti; racionalizam u mišljenju; naglašen građanski individualizam – prava i slobode i...

Kultura kao ono što se podrazumeva

Kultura je pojam koji sadrži mnoštvo značenja, tako često korišćen na različite načine da je jako teško objediniti kroz prostu definiciju sve ono što spada u domen kulture. Rejmond Vilijams, velški književni kritičar, rekao je da kultura spada u jednu od dve ili tri najkomplikovanije reči. Polazi od toga da se ona prvobitno odnosila na kultivaciju useva i životinja, kao agrikultura (kultura – lat. colere, cultus – obrađivati polje, negovati zemlju), dok se u 19. veku više odnosi na umetnost,...

Vukov leksikografski rad

„Sa svojom štulom nisam mogao misliti ni na konja ni na rat, te sam se morao, hteo ne hteo, navikavati, koliko sam mogao, na sedenje kod kuće. Da nisam imao štulu, bio bih, možda poginuo od Turaka, kao mnogi moji vršnjaci, a moja štula me je naterala da tražim mira, da mirno čitam knjige, da mirno zapisujem na hartiji ono što sam čuo i video okom. Isto toliko koliko štula, zadržavala me je na mestu i moja žena...'' Rođen u...

Književni rad Svetog Save

Kako za srpsku državu, tako i za književnost, od izuzetnog značaja je svetorodna dinastija Nemanjića. Uspon na državnom i uspon na književnom planu vezuje se za svetli srednji vek i upravo su Srbi tada dosegli osetni civilizacijski napredak na glavnim poljima važnim za izgradnju nacionalnog identiteta. Kada se govori o književnosti, Nemanjići jesu glavni stvaraoci epohe koju nazivamo srednjovekovna književnost, karakteristična po tome što ne poznaje poetiku koja je definisana kao nauka (teorija) o književnom stvaranju, već je ona implicitno...

Stevan Sinđelić

Jedan od najistaknutijih ustaničkih prvaka čitave srpske revolucije za narodno oslobođenje, rodio se u selu Vojski, u opštini Svilajnac u okrugu Moravskom, 1770 godine. Poticao je iz kuće zanatlija, koju je ubrzo napustio nakon rane smrti svoga oca Radovana Rakića, budući da se njegova majka Sinđelija preudala u susedno selo Grabovac. Po njoj je i nasledio svoje upečatljivo prezime koje je obeležilo jednu od najznačajnijih epizoda prvog srpskog ustanka. Kao mladić, služio je kod resavskog vojvode Petra koga su dahije...

Pravila dirigovanja i facijalni znaci

Pošto je dirigovanje zasnovano na neverbalnoj komunikaciji između orkestra i dirigenta, procesu dirigovanja može se se dati i psihološko tumačenje, koje uključuje facijalnu i telesnu neverbalnu komunikaciju. Dirigent i orkestar komuniciraju neverbalnim znakovima, koji moraju biti rastumačeni. Facijalna komunikacija odvija se preko facijalnih amblema, znakova koji su dogovoreni pravilima dirigovanja, da bi mogli biti pravilno rastumačeni. Posmatraju se pokreti oko očiju i usana gde širom otvorene oči mogu ukazivati horu ili orkestru da treba da preduzmu neku aktivnost. Pokreti oko...

Srpska revolucija u narodnoj tradiciji

Na tradiciju i kulturu svih evropskih nacija utiču, između ostalog i ključni vojni i politički događaji koji su svojim značajem usmerili sudbinu, budućnost i opstanak jednog naroda. Nemci imaju Teutoburg, Rusi Kulikovo, Francuzi Poatje a srpski narod Mišar i Deligrad u sklopu opštenarodnog ustanka za oslobođenje od tuđinske turske vlasti. Srpski narod je deo šarenolikog spektra evropskih nacija, koji svojom tradicijom i bogatim nasleđem zavređuje da se nađe na čelu te velike grupe. Tradicija i svest srpskog naroda neraskidivo su...

Jefimija: srpska despotica, pesnikinja i monahinja

Život nam nikada ne daje više nego što možemo podneti, a nekada je baš bol najbolji put do spoznaje. Ime monahinje Jefimije jeste simbol boli, ali i simbol ljubavi. Kao despotica Jelena i monahinja Jefimija spojila je prolaznost i večnost, veru u život i prkos smrti. Bila je svedok darovitosti sudbine i svedok njene svireposti. Bila je despotica, prva žena pisac stare srpske književnosti i majka. Od samog rođenja imala je sve preduslove za uspešan i srećan život onoga doba,...

Kako sve što stvaramo stvara nas?

Dobro je kad čovek Dobro je kad čovek bačen u zube gubilišta vrisne: ,,Pijte kakao Van-Hutena!“ Navadeni stihovi Vladimira Majakovskog inspirisani su novinskim člankom o čoveku koji je prihvatio da na izvršenju svoje smrtne kazne promoviše poznatu holandsku kakao firmu Van Huten kako bi mu ista, nakon toga, materijalno obezbedila porodicu. Ovo je samo jedan od mnogih primera gde se jasno vidi da umetnička dela direktno mogu biti inspirisana degeneracijom društvenih vrednosti i direktnim atakom na moral i um. Jedna od interpretacija čovekovog...

Estradni kič ili zašto o ukusima ipak treba raspravljati

Poznati teoretičar kiča i kulturolog, Herman Broh, smatrao je da je kič unutrašnji neprijatelj umetnosti, naglašavajući da je on prisutan u svim umetničkim vrstama – u književnosti, slikarstvu, vajarstvu, muzici, na filmu. Međutim, pogrešno bi bilo fenomen kiča vezivati samo za umetnost. Važna osobina kiča jeste univerzalnost, te je osim u umetnosti, njegovo prisustvo itekako vidljivo i u ostalim oblicima društvenog života (u politici, religiji, turizmu, modi i dr). „Najbolji dokaz da se kič uvukao u svakodnevni život jeste njegovo...

Torent kao kontroverzni Robin Hud savremene kulture

Difuzija kulture (lat. diffusio – razlivanje, rasprostiranje, širenje) odnosi se na širenje tj. rasprostiranje kulturnih elemenata u prostoru i vremenu i predstavlja jednu od najznačajnijih pojava u razvoju društva. Difuzija se odnosi na prenošenje oruđa, veština, znanja, naučnih, tehničkih i umetničkih dostignuća, izuma i sl. iz jedne kulture u neke druge. Hartija i štampa su, na primer, nastali u Kini vekovima pre nego što su preneti u Evropu; isti slučaj je i sa kompasom sa magnetnom iglom; deo kulture zapadne...

Odnos drame i pozorišta

Prema Aristotelu, zadatak umetnosti nije da prodire u svet ideja i obznanjuje večne istine, već da prikazuje različite mogućnosti ljudskog života. Prihvativši mimezu (podražavanje) kao osnovnu karakteristiku poezije, Aristotel je naglasak pomerio na njen stvaralački karakter, postavljajući pitanje na koji način se u delu postiže cilj rekreiranja stvarnosti. Redefinisao je poeziju kao stvaranje i svu svoju pažnju posvetio je principima po kojima pesnik konstituiše delo: tragediju, ep ili komediju. Dakle, Aristotel u svojoj Poetici istražuje poreklo i razvoj grčke tragedije...

Car Nikolaj II Romanov i Srbi

‘’Nećete mi zameriti, gospodo, što sam pre svega Rus i što su mi najbliži interesi Rusije, ali vas uveravam da sam odmah posle toga Srbin i da su mi najbliži interesi srpskog naroda… Zasluge Srbije biće stostruko nagrađene. Posle rata ona će biti nekoliko puta veća nego što je danas!’’. Tako je u proleće 1915, svom hrabrom savezniku Srbiji, ovenčanoj veličanstvenim pobedama nad zajedničkim neprijateljem, pisao ruski car Nikolaj. Srpski narod je u svojoj istoriji imao malo iskrenih prijatelja među...

Knjige, braćo, knjige, a ne zvona i praporce

Već sa javljanjem humanizma i renesanse koji su iznova pokrenuli razvoj čovekovog intelekta i vaspitanja, težeći ka isticanju autonomije čovekovog razuma i slobodnog voljnog odlučivanja, i time običnog čoveka probudili iz tame srednjega veka, bilo je dosta pomaka na planu širenja obrazovanja među različitim narodnim slojevima. Međutim, takve ideje svoj vrhunac će dostići u XVIII veku sa procvatom filozofije racionalizma. Iz takve filozofije razviće se i novi umetnički i kulturni pokret – prosvetiteljstvo. Više nego ikada pre, čovek, kao svesno...

Petar I Karađorđević

Srpski narod u nizu svojih vladara-velikana koji su svojom vladavinom ostavili neizbrisiv trag ima Petra I kralja Srbije a kasnije i Kraljevine SHS. Rođen kao peto dete kneza Aleksandra i Perside, rođene Nenadović u Beogradu 1844, bio je unuk vožda Karađorđa. Na srpski presto se pojavio nakon tragičnih događaja koji su bili kobni za kraljevsku dinastiju Obrenovića. Kralj Aleksandar, poslednji iz dinastije Obrenovića i prethodnik kralja Petra nije imao vladalačke sposobnosti, inteligencije i taktičnosti a svojim brojnim skandalima i nepromišljenim...

Koracima Mihajla Pupina i Nikole Tesle

Put istine kojim treba da koračamo u sadašnjosti može biti osvetljen sećanjima na velike korake, dela i misli onih ljudi koji su istinsku suštinu života našli i ovaj svet učinili boljim, kako na mikro, tako i na makro planu. Ići tragom i korakom njihovog života, znači na pravi način osposobljavati se za sopstveni. Smisao rođenja dvojice naših velikana, Mihajla Idvorskog Pupina (Idvor, 9. oktobar 1854 — Njujork, 12. mart 1935) i Nikole Tesle (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7....

O postanku slovenske pismenosti

O postanku slovenske pismenosti Pređe Sloveni ne imađahu knjiga, nego crtama i rezama crtahu i gatahu , jer behu pagani. Krstivši se, behu prinuđeni pisati latinskim i grčkim pismom slovensku reč bez ustrojavanja. Crnorizac Hrabar Ranije, dakle, Sloveni ne imahu knjiga, već crtama i rezama pisahu i gatahu, jer behu pagani. Dobro je poznato da se početak slovenske pismenosti najčešće vezuje za rad solunske braće, Ćirila i Metodija. Međutim, neopravdano je misliti da pre književnih misija solunske braće nije bilo nikakvog...

Potkultura sportskih navijača

Ponekad se događa da stil života i vrednosti određenih pojedinaca i društvenih grupa (obično mladih ljudi) odudaraju od ustaljenog načina života i dominantne kulture nekog društva, pa se javljaju takozvane potkulture kao svojevrsni kulturni podsistemi (potkultura rokera, pankera, bajkera, hipstera, skinheda i sl.). Radi se o neformalnim društvenim grupama, koje imaju zajednički, od dominantnog kulturnog obrasca različit stil života i način ponašanja koji je proizvod specifičnog životnog opredeljenja, interesovanja, vrednosti i aktivnosti koje članovi potkulture dele (Božilović, 1998: 67).Sport je...

Masovni mediji i demokratska kultura

Ideja demokratije polazi od pojedinca koji je sposoban da odlučuje o sopstvenoj sudbini. U njoj svaki pojedinac ima pravo da bira ili da bude biran, on može oformiti ili se učlaniti u određenu političku partiju ili neku drugu društvenu organizaciju i boriti se za svoje ideje u koje veruje i ciljeve za koje želi da budu postignuti. Pritome, pojedinac se ne mora direktno boriti za političke funkcije i baviti se politikom, može glasati za onu partiju koju smatra najboljom opcijom...

Psihologija i umetnost

Estetiku zamišljamo kao učenje o estetskom ponašanju (Verhalten), tj. opštem stanju koje obuzima i prožima celog čoveka, i čija je polazna tačka i središte estetski utisak... Estetiku treba smatrati psihologijom estetskog uživanja i umetničkog stvaralaštva. Fehner je podelio estetiku na „estetiku odozdo“-eksperimentalna estetika,i „estetika odozgo“- koja je crpla svoje zakone i dokaze iz prirode duše i spekulativnih konstrukcija. Mana „estetike odozdo“ je nemogućnost razdvajanja estetskog doživljaja od običnog, te i da estetski doživljaj nastaje kao zbir posebnih sitnih estetskih zadovoljstava....

Umetničko rastrojstvo

Umetničko rastrojstvo: Veza između umetnika i njegovog dela Mi imamo umetnost kako ne bismo umrli od istine. –Fridrih Niče Koristeći se svojim psihološkim znanjima i smislom za psihološke probleme, umetnik je veoma često i nenamerno bio preteča psihologije kao nauke i njenih najznačajnijih otkrića. Praveći sponu između aktuelnih društvenih okolnosti i svoje unutrašnje vizije i stanja, čovek teži da izgradi most koji će ga približiti svetu u kome se našao. Međutim, zašto umetnikom nazivamo samo onog koji svoja dela...