Uskrs na časovima srpskog jezika kao zavičajnog i kao stranog je praznik o kome se mora pričati jer je deo pravoslavlja i kulturnog indentiteta naroda.
Uskrs je jedan od najzačajnijih i najradosnijih hrišćanskih praznika, jer se tada proslavlja Isusovo vaskrsenje i povratak u novi život. Praznična čarolija uvodi nas u svet tradicije, običaja i verovanja koja negujemo, poštujemo i širimo svetom učeći o njima.
Lazareva subota – Vrbica
Uskrs na časovima srpskog
Zvončići koji deca nose oko vrata.
Uskršnji praznici počinju Vrbicom. On se slavi u subotu, uoči praznika Cveti. Vrbica je praznik dečije radosti. Tog dana se odlazi u crkvu. Deci se kupuju zvončići na svilenoj vrpci i oni te zvončiće nose oko vrata. To simbolično predstavlja pozdrav Hristu koji je ulazio u Jerusalim. Tada se još i vrbove grane koje su osveštene u crkvi donose u kuću i stavljaju pored ikone.
Uskrs (Vaskrs)
Uskrs ili Vaskrs jedan je od najradosnijih i najvećih hrišćanskih praznika. Veruje se da je tog dana Gospod Isus Hristos vaskrsao iz mrtvih, pobedio smrt i svim ljudima podario večni život. Dan Isusovog stradanja je Veliki petak. Uskrs je praznik koji nije uvek istog datuma, ali uvek je u proleće. Ovaj praznik najranije može biti 4. aprila, a najkasnije 8. maja. U celom hrišćanskom svetu za Uskrs su vezani lepi običaji. U svim delovima sveta jaje je od davnih dana bilo poznato kao simbol izvora života. Tu je i običaj tucanja jajetom. Veruje se da ljuska jajeta simboliše okove. Kada se ona prilikom tucanja jajeta lomi veruje se da simboliše novi život.
Simbolika farbanja jaja
Za ovaj praznik je vezan običaj farbanja jaja, kome se deca posebno raduju. Početak običaja da se za praznik Uskrs farbaju jaja potiče još od davnih vremena. Tradicija nas uči da ovaj običaj ide iz vremena Marije Magdalene, kada je putovala u Rim da propoveda Jevanđelje. To je devojka koja je uz Isusovu majku Mariju bila uz Hrista na njegovom putu stradanja. Tom prilikom posetila je cara Tiberija i kao poklon podarila mu ofarbano crveno jaje i pozdravila ga rečima „Hristos Vaskrse“. Na ovaj uskršnji pozdrav pravoslavni hrišćani odgovaraju sa „Vaistinu Vaskrse“. Jaja se mogu ofarbati na mnogo načina. Pored različitih boja za farbanje mogu da koriste različiti listići za ukrašavanje jaja. Šrena jaja se daruju rođacima i prijateljima.
“Čuvarkuća“
Veruje se da prvo ofarbano jaja treba da bude crvene boja. To jaje se zove „čuvarkuća“ i čuva se tokom cele godine. Crvena boja simboliše Isusovu krv, ali je i simbol vaskrsenja. Crveno jaje je i simbol života i želje za zdravljem i napretkom. Vernici farbaju jaja na Veliki četvrtak ili Veliki petak.
Deca posebno uživaju u ovom prazniku. Ona uz pomoć mašte i kroz igru uče o srpskoj tradići i kulturi, o značaju praznika, vrednovanju običaja koji dočaravaju sve ono što je čovek kao dobro učinio.
Autori: Natalija Stankovć, Jelena Aleksov, onlajn predavači srpskog jezika Akademske srpske asocijacije, jedine akreditovane škole za učenje srpskog jezika. Prijavite se i učite sa nama.
