Bogojavljenje je hrišćanski praznik koji se slavi 19. januara prema julianskom kalendaru. U vezi je sa krštenjem Isusa na reci Jordan i javljanjem boga sa rečima: “ Ovo je sin moj i njega poslušajte.”
Noć uoči Bogojavljenja nebesa se otvaraju i Bog se javlja. Otuda i naziv za ovaj praznik. Za ovaj dan vezuju se mnoga verovanja i običaji.
Nekršteni dani
Bogojavljenje je poslednji dan u okviru božićnih praznika i tzv. nekrštenih dana. U narodu se verovalo da se tokom tih nekrštenih dana (od Božića do Bogojavljenja) otvaraju kapije onog sveta i da svi demoni dolaze na Zemlju. Ta bića su bila najaktivnija noću pa se ljudi nisu kretali u to doba dana. Posebno su izbegavali vodenice i raskršća, tj. mesta za koje se verovalo da na njima borave demonska bića. Taj period od Božića do Bogojavljenja smatrao se opasnim periodom.
Neudate devojke
Na Bogojavljenje se dosta gatalo, naročito devojke. One su u toj noći, pred sam praznik stavljale ogledalce ispod jastuka u veri da će sanjati onog za kog će se udati.
preuzeto sa: http://skr.rs/zXj7
Verovalo se da će vremenske prilike tog dana kazati kakvo će vreme biti cele godine. Ako ima snega, biće plodna godina, kiša predskazuje poplave, a lepo vreme sušu.
Kult vode
U vezi sa ovim praznikom najznačajniji je kult vode. Sva izvorska voda se svetila. Ljudi su se kupali u njoj ili je koristili kao lek. Pre izlaska Sunca devojke bi išle na izvore i bacale žitarice jer se verovalo da će tim činom obezbediti plodnu godinu. Običaj bacanja krsta u vodu predstavljao je zamenu za ljudske žrtve demonima vode. A plivanje za krst se prvi put organizovalo između dva rata i zadržalo se do danas. Ko uzme krst, imaće sreću u toku godine, veruje se. Osveštavanjem vode na Bogojavljenje i kuće na Krstovdan smatralo se da se čiste svi zli duhovi i da počinje nov, mirniji i srećniji period.
Autor teksta „Bog se javi“ je Marija Nikolić, predavač srpskog jezika Akademske srpske asocijacije. Tekst inspirisan prilogom RTV Santos Zrenjanin.
Prijavite se i učite sa nama. Vidimo se!
