Sava Savanović, poznati srpski vampir
Kako za jednog umetnika, tako je i za nekoga ko se bavi umetnošću, makar to bilo samo sa naučne strane, teško biti kreativan u svakom trenutku. Kada radite sa učenicima u školi ili sa polaznicima kursa koji je u vezi sa učenjem jezika, neophodno je da teme koje ćete na časovima obrađivati budu zanimljive, inspirativne i da deluju motivišuće. Ako vam se učini da je takvih tema malo, usudite se da razmišljate šire i da prodrete u svoj narod dublje.
Iako Srbi sa najvećim ponosom ističu prezimena kao što su Đoković i Tesla, imena gradova kao što su Beograd i Novi Sad, sve one krupne stvari i događaje koji su im omogućili iskorak u svet, to ipak nije dovoljno za formiranje kompletne slike o nama.
Jovan Dučić je jednom smelo rekao kako veličina jednog naroda ne leži u njegovoj istoriji, već u njegovoj legendi
Jovan Dučić je jednom smelo rekao kako veličina jednog naroda ne leži u njegovoj istoriji, već u njegovoj legendi. Ako se sa time složimo, uvidećemo da smo mi dovoljno veliki i dovoljno slobodni da se u toj svojoj veličini ispravimo. Kao narod koji je specifičan u svojim verovanjima, a još više u svojim sujeverjima, u mogućnosti smo da kod sagovornika izazovemo istovremeno i podsmeh, ali i sumnju i jezu. Zašto onda to ne iskoristiti?
Priče o vampirima
Priče o vampirima prisutne su svuda u svetu, ali je manje poznata činjenica da je vampir jedina srpska reč koja je prešla granice naše male države i ustalila se u jezicima mnogih dalekih zemalja. Pored same reči, granice Srbije prešao je i naš najpoznatiji vampir Sava Savanović ili je bar to učinila njegova priča.
Sačuvana u sećanju jedne Srpkinje koja sada sa svojom porodicom živi u Norveškoj, misteriozna pripovest o vampiru iz Zarožja dospela je do njene dece i, zahvaljujući svojim fantastičnim detaljima, ali i umeću pripovedača, urezala se u njihovo pamćenje.
Sava Savanović, poznati srpski vampir
Po legendi, Sava Savanović bio je bogati trgovac iz već pomenutog sela Zarožja, koji se, kao već zreo čovek, zaljubio u devojku mnogo mlađu od sebe. Iako je on imao ozbiljne namere, otac devojke ga je odbio. Posle toga, Sava se promenio, postao mrzovoljan i nervozan, a vrlo brzo je iz osvete ubio devojku koju nije mogao da ima. Savu će tada seljaci koji su videli šta se dogodilo prebiti motikama. Međutim, iako deluje da je time stavljena tačka na ovu priču, ispostavilo se da je zapravo umesto tačke povučena zapeta.
Nakon smrti, on je sahranjen blizu vodenice nedaleko od sela i tada počinju misteriozno da umiru mlinari. Već više od 250 godina ljudi veruju da ih je ubijao vampir Sava Savanović tako što bi ih najpre udavio, a zatim im popio svu krv. Zbog toga se plaše da priđu vodenici i ona polako propada, a o njenom obnavljanju jedva da se govori, jer stanovnici Zarožja strahuju da bi nakon toga Sava mogao da potraži drugi dom i useli se u nečiju kuću.
Milovan Gišić i Sava Savanović, poznati srpski vampir
Priču o srpskom vampiru iskoristio je kasnije Milovan Glišić za svoje delo “Posle devedeset godina”, a nalazimo je i kao podlogu za horor film po imenu “Leptirica”.
Vodenica danas
Danas vodenica pripada porodici Jagodić i zanimljivo je da Slobodan Jagodić onome koji bude hteo da obnovi vodenicu nudi na poklon zemljište na kome će taj neko moći da sagradi sebi kuću. Obećava i trubače uz to. Čini se ipak, po priči stanovnika, da će zemljište ostati pusto i da se trubači neće čuti. Bar ne u skorije vreme. Uprkos tome, legenda o Savi ide dalje, širi se i sužava po potrebi, a može da posluži i kao svojevrsna parodija na našu junačku prošlost koja u potpunosti iščezava u ponoćnoj izmaglici često prisutnoj oko uklete vodenice.
Akademska srpska asocijacija jedina je akreditovana škola u Srbiji za onlajn učenje srpskog jezika. Prijavite se i učite sa nama! Vidimo se!