Srbi su hajduci
Hajduci su Srbi koji su se odmetali iz različitih razloga. Najčešće kada bi napravili neki prekršaj bežali su u šume da bi se sakrili. Hajdučke družine kreću da se oformljavaju u 16. i 17. veku kada se narod odmetao i krio po šumama od Turaka da bi ih presretao i pljačkao.
Kada je „hajdučki sastanak“, a kada „hajdučki rastanak“?
Prema narodnom predanju, praznik Đurđevdan, u proleće, bio je „hajdučki sastanak“, a Mitrovdan, na jesen, „hajdučki rastanak“, kada su se hajduci povlačili iz šuma, zbog zime i ostajali u kućama svojih poverljivih ljudi, jataka, uglavnom prerušeni u sluge. Jataci su živeli u selima i varošima i nabavljali hranu za hajduke i čuvali ih u svojim kućama u slučajevima velikih neprilika. Hajduci su zauzvrat njima pomagali i donosili im deo otetih dobara. Kad bi neki jatak izdao hajduka, sledila je teška osveta.
Autor teksta profesor Ivana Simić,onlajn predavač srpskog jezika Akademske srpske asocijacije, jedine akreditovane škole za učenje srpskog jezika. Prijavite se i učite sa nama.