„Ni sreća, ni tuga nisu naš narod odvojili od frule“
„Ni sreća, ni tuga nisu naš narod odvojili od frule“. – Smatra se da je frula jedan od najstarijih i najmnogobrojnijih instrumenata na svetu. U raznim varijantama, veličinama i oblicima, ima ih kod skoro svih naroda planete. Ipak, jedno je sigurno: frula je vremenom postala srpski nacionalni instrument. Sviranje na fruli prisutno je među stanovništvom na celoj teritoriji Srbije. Zbog toga je frulaška praksa uvrštena u Nacionalni registar Nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Iako se u novije vreme popularno imenuje kao frula, ovaj instrument poznat je pod starijim nazivima kao svirala (svirojka) i sviralče (svirajče). Saglasno većim i manjim dimenzijama instrumenta – u praksi zapadnih i centralnih oblasti Srbije, i kao duduk i duduče – u tradiciji istočnih i južnih srpskih krajeva.
preuzeto sa: http://nkns.rs/sites/default/files/mladi_do_12_slobodan_vasilic.jpg
Od šljive se u Srbiji osim tradicionalne rakije pravi i tradicionalni instrument. Za frulu je potrebno drvo koje se lako buši. U obzir dolaze i dren, bagrem, jasen, trešnja, vrba… Nekada je u svakom srpskom selu postojao neko ko je umeo da napravi frulu. Obavezno je onaj koji napravi frulu zna i da na njoj nešto odsvira, bilo od šuplje stabljike zove i trske, bilo da buši komad nekog drugog drveta. Na fruli je 6 otvora za sviranje, kojima se u novije vreme na instrumentima manjih dimenzija pridružuje i sedmi otvor na poleđini.
U prošlosti je frula, kao i drugi instrumenti, služila za komunikaciju sa višim silama. Bila je i signalno sredstvo, na primer pri čuvanju stoke. Kako su se čovek i njegove potrebe razvijali, tako i instrumenti postaju isključivo muzičke sprave. Frula danas ima prevashodno zabavno-umetničku ulogu. U repertoar frule danas mahom ulaze kola, igre, čobanske improvizacije i pesme.
Sava Jeremić – Levačko kolo: https://www.youtube.com/watch?v=QXUadp8eyv0
Manifestacije posvećene fruli
Adam Milutinović Šamovac i njegov učenik Sava Jeremić proslavili su srpsku frulu u svetu. Oni su ostavili prve zvučne zapise muziciranja na ovom instrumentu. Koliko je ovaj instrument popularan i koliko se frulaška tradicija do danas očuvala u Srbiji najbolje svedoče brojne manifestacije posvećene fruli. To su manifestacije u selu Jagnjilo kod Mladenovca, Dani Save Jeremića (Ražanj), Frula fest (Kruševac) i više sabora i takmičenja frulaša. Tradiciju nastavljaju mladi ljudi poput Nede Nikolić u Srbiji. Na Letnjem kampu srpskog kao zavičajnog jezika jedna od učesnica pokazala nam je kako se frulaška tradicija neguje u dijaspori.
Umesto zaključka, evo šta o značaju frule za srpski narod kaže naš trenutno najpoznatiji frulaš Bora Dugić: „Frula je vremenom postala srpski nacionalni instrument. Srbi su je doneli sa sobom kad su došli na Balkan i nikada se od nje nisu odvajali. I kada nam je bilo lepo, i kada nam je bilo teško, frula je bila uz nas da podeli i radost i tugu. Srbi su kroz svoju istoriju gubili i dobijali teritorije, gubili i dobijali ratove, ali taj mali instrument nikada nisu izgubili. Kad je bilo ratno vreme, u ropstvu, daroviti Srbi su na frulici svirali u poluglasu, ali su zato znali i da sviraju kad su bili srećni i slavili pobedu. Ni sreća, ni tuga nisu naš narod odvojili od frule.“
Autor teksta “Ni sreća, ni tuga nisu naš narod odvojili od frule” je Teodora Pejčić, onlajn predavač srpskog jezika Akademske srpske asocijacije, jedine akreditovane škole za učenje srpskog jezika na onlajn časovima. Prijavite se i učite sa nama. Vidimo se!
