Metode učenja srpskog jezika u onlajn nastavi su raznovrsne. Da bismo bolje razumeli koje metode su najpogodnije za učenje jednog stranog ili zavičajnog jezika, pokušaćemo da predstavimo neke od najčešćih metoda, odnosno pristupa u nastavi stranog jezika.
Metode učenja srpskog jezika u onlajn nastavi
MODEL GRAMATIČKOG PREVOĐENJA
Model gramatičkog prevođenja (eng. Grammar-Translation Model) je tradicionalna metoda učenja jezika, koja se primenjivala još od 19. veka i bila je aktuelna do pre nekoliko decenija, a korišćena je najčešće prilikom učenja latinskog, ili starogrčkog. Zasniva se na učenju gramatike kroz poređenje dva jezika, tako što se, na primer, navede ista rečenica na izvornom i ciljnom jeziku i onda se kontrastiraju razlike između njih. Naglasak je na čitanju i pisanju, a manje na komunikaciji.
Primer: izvorni jezik engleski: I see an apple. 
ciljni jezik srpski: Vidim jabuku.
Poređenje: Za razliku od izvornog jezika, u ciljnom jeziku nije ekspliciran subjekat u vidu zamenice, nema člana i objekat je u formi akuzativa (morfološki nastavak na imenici).
DIREKTNA INSTRUKCIJA
Metoda direktne instrukcije zapravo nema nikakve veze sa gramatičkim pristupom učenju, već je potpuno suprotna. Naime, ovaj metod, nastao početkom 20. veka, zasniva se usvajanju jezika kroz potpuno uranjanje u ciljni jezik, što podrazumeva da su i uputstva na tom jeziku, bez upotrebe izvornog jezika. Podrazumeva učenje najčešćih izraza, kao i česte vežbe ponavljanja. Slušanje i govor su najvažniji deo učenja, a polazi se od toga da se gramatika posredno usvaja.
Preko linka pogledajte naš video sa svakodnevnim frazama na srpskom jeziku, koje kroz ponavljanje i kreiranje govornih situacija možete naučiti sa nama!
AUDIO-LINGVALNI MODEL
Pedesetih godina prošlog veka javlja se audio-lingvalni model, a zasniva se na tome da je ponavljanje najvažnije u učenju jezika. To podrazumeva da učenik mora da sluša, ponavlja i pamti dijaloge i kraće rečenice u ciljnom jeziku. Na prvom mestu je tačnost govora, nema uputstava za učenje na izvornom jeziku, a gramatika nije prioritet.
Napomenućemo da su u našoj nastavi srpskog jezika kao stranog i kao zavičajnog neizostavan deo i vežbe slušanja, pri čemu učenik često sluša dijalog ili tekst nekog drugog tipa a potom odgovara na pitanja u vezi sa tekstom.
Prednost naših časova je individualnost (jedan na jedan), pa samo nastavnikovo izlaganje nekog teksta ili dijaloga na ciljnom jeziku, a učenikovo slušanje predstavlja idealnu priliku da učenik direktno čuje i sluša maternjeg govornika i dobije povratne informacije. Česti su i zadaci igranja uloga, pri čemu nastavnik i učenik zajedno učestvuju u dijalogu.
Primer slušanja dijaloga i odgovaranja na postavljena pitanja:
– Dobar dan, mogu li da dobijem Ivanu?
– Ivana ovde.
– Zdravo, ovde Maja. Kako si?
– Dobro sam. Hvala. A ti?
– Nije loše. Možemo li da se vidimo sutra?
– Sutra je petak. Nažalost, ne mogu. Idem kod zubara.
– A u subotu?
– Nisam u Nišu u subotu i nedelju. Idem na put.
– Ja ne mogu u ponedeljak. Pre podne radim, a posle podne imam goste.
– Ja sam slobodna u utorak posle dva. Možemo li da se vidimo u utorak?
– Utorkom i četvrtkom idem u školu. Učim francuski.
– Onda u sredu. Ja sam zauzeta do pet, ali sam posle slobodna.
– U redu. Vidimo se u sredu.
– Gde možemo da idemo? Na piće, ili na večeru…?
– Idemo na večeru u restoran ,,Biser’’!
– Može!
– Vidimo se tamo u pola devet.
– Važi. Vidimo se.
Obeleži T za tačno, ili N za netačno:
- Na telefonu razgovaraju dve žene.
- Ivana u petak ide kod frizera.
- Maja je slobodna u ponedeljak ceo dan.
- Ivana je slobodna u utorak posle podne.
- Maja dva puta nedeljno ima francuski.
- Ivana je u sredu slobodna posle pet.
POTPUNI FIZIČKI ODGOVOR
Metod potpunog fizičkog odgovora (eng. Total Physical Response) zasniva se na neurološkom istraživanju koje pokazuje da postoji veza između fizičkog pokreta i usvajanja jezika. Ovaj posve demonstrativni metod najčešće se primenjuje u radu sa decom, pri čemu nastavnik izgovori neku instrukciju na ciljnom jeziku i zatim to fizički demonstrira, a učenik treba da ponovi radnju i iskaz. U ovom pristupu naglasak je na usvajanju vokabulara, a gramatika se implicitno uči.
Pogledajte kako naši najmlađi učenici usvajaju jezik i grade svoj vokabular na onlajn časovima srpskog jezika, upravo uz pomoć ovakvih demonstrativnih metoda!
KOMUNIKATIVNI METOD
Među novijim metoda u učenju srpskog jezika nalazi se komunikativni metod, nastao 80-ih godina 20. veka. Kako i samo ime kaže, podrazumeva se naglasak na usmenoj i pisanoj komunikaciji, pri čemu se na časovima razvijaju komunikativne situacije na ciljanom jeziku.
Lekcije se organizuju oko neke tematske jedinice, npr. vremenskih prilika, ili dnevnih rutina, te su zadaci učenika produktivni i zahtevaju da sam ili sa partnerom osmišljava govorni scenario, usmeno ili pisano. Nije naglasak na gramatiziranju, već je gramatika implicitno inkorporirana kroz učenje, a obavezno je aktivirati sve četiri jezičke veštine: govor, čitanje, pisanje i razumevanje.
Upravo ovaj pristup se najviše koristi na našim onlajn časovima srpskog jezika i pokazuje se kao najproduktivniji i najefikasniji. Naime, naše su lekcije osmišljene upravo prema tematskim oblastima, poput hrane, predmeta u kući, svakodnevnih rutina, odlaska u prodavnicu ili na pijacu, posete lekaru ili nekoj znamenitosti u Srbiji…
Tako, na primer, nakon obrade tematske jedinice o snalaženju u prostoru i davanju direkcija, učenikov zadatak može izgledati ovako:
Dajte nekome uputstvo kako da dođe do:
1) bioskopa, a nalazi se ispred hotela;
2) bolnice, a nalazi se iza galerije;
3) muzeja, a nalazi se u školi;
4) prodavnice, a nalazi se između zoološkog vrta i bolnice.
RAZLIKE MEĐU ,,ZAVIČAJCIMA’’ I ,,STRANCIMA’’
U poređenju učenika koji srpski uče kao zavičajni i učenika koji ga uče kao strani u praksi je utvrđeno da pokazuju različita jezička znanja. Govornici zavičajnog jezika često već u samom početku imaju bolji izgovor od govornika stranog jezika. Međutim, oba tipa govornika često pokazuju negativni transfer kada je u pitanju npr. kongruiranje u rodu i sl. (Montrul 2010: 16).
Govornici zavičajnih jezika se bolje pokazuju u usmenoj jezičkoj produkciji, kao i u slušanju i razumevanju, jer su oni prevashodno naturalistički usvajali jezik i često su im slabe pisane sposobnosti na zavičajnom jeziku. S druge strane, s obzirom na to da strani govornici drugi jezik usvajaju najčešće pismeno i kroz formalne instrukcije, oni nadmašuju govornike kada se zahteva gramatička i metalingvistička procena znanja jezika (Montrul 2010: 17).
Znajući sve ovo, metode na našim časovima su prilagođene i tome da li je naš učenik ,,zavičajac’’ ili ,,stranac’’, te se sa strancima malo više radi na vežbanju izgovora tako što se rade govorne vežbe, koje često podrazumevaju nalaženje ekvivalentnih fonema u nekom od jezika kojim oni već vladaju.
S druge strane, sa učenicima iz dijaspore se više radi na eksplicitnom usvajanju gramatike, jer oni često već poseduju solidne komunikativne veštine.
Naravno, ni kod jednog tipa učenika se ne daje preterana prednost jednoj metodi, već se naše podučavanje zasniva na prožimanju i komplementarnosti metoda, s prilagođavanjem svakom našem učeniku.
Individualizacija i različiti pristupi odlikuju naše časove srpskog jezika!
Konsultovana literatura:
https://books-library.net/files/books-library.online-01071354Gk7M2.pdf Pristupljeno 20. 5. 2021.
https://languagelearningathome.com/blog/2018/4/28/five-approaches-to-teaching-foreign-languages Pristupljeno 20. 5. 2021.
Silvina Montrul (2010). Current Issues in Heritage Language Acquisition. Annual Review of Applied Linguistics. 30: 3–23.
Autor teksta: Ana Krstić, onlajn predavač srpskog jezika Akademske srpske asocijacije, jedine akreditovane škole za učenje srpskog jezika na onlajn časovima. Prijavite se i učite sa nama. Vidimo se!
