Pesma na časovima srpskog kao zavičajnog ili stranog jezika
Pesma na časovima srpskog kao zavičajnog ili stranog jezika ima višestruku korist: učenik kroz pesmu vežba kompetenciju slušanja, a uz to uočava ili utvrđuje određeni vokabular ili rečeničnu strukturu. Osim toga, popularna muzika je bitan i zanimljiv kulturološki element te učenici aktivnosti sa pesmom uvek prihvataju sa radoznalošću. Takođe, muzika u bilo kom delu časa donosi lep psihološki momenat. To može da bude aktivnost na kraju časa kao „nagrada za trud“ i da se u opuštenom tonu utvrdi nešto naučeno, ali i zanimljiv uvod u neku novu temu.
Evo kako smo koristili neke od pesama na našim časovima srpskog jezika:
Bebi Dol – Hajde da uzmemo neki dobar auto
Sa mlađom učenicom koja voli pop muziku slušali smo Bebi Dol i pesmu Hajde da uzmemo neki dobar auto. Cilj je bio uočavanje strukture Hajde da + prvo lice množine prezenta i čas se nastavio u stilu davanja predloga (Hajde da kupimo smuti) i prihvatanja predloga ( Hajde! Dobra ideja!).
Plavi orkestar – Neka ljubi se istok i zapad
Za obnavljanje vokabulara – strana sveta, učenici su slušali pesmu Neka ljubi se istok i zapad i popunjavali praznine u tekstu:
Neka ljubi se _____ i zapad
Neka ljubi se sjever i ____
Skini prašinu sa starog kofera
Krenimo na put
Hajde budi mi ___
Ova pesma je zanimljiva sa kultorološke strane jer pokazuje uticaj Zapada 😊 na muziku na našim prostorima. Naime, muzika za pesmu Plavog orkestra je nastala po ugledu na pesmu kalifornijskog benda The Mamas & The Papas – California Dreamin’.
preuzeto sa http://skr.rs/z42V, http://skr.rs/z42Z
Zdravko Čolić – Pevam danju, pevam noću
Na pitanje „Kako da učenik zapamti prvo lice jednine glagola hteti i moći?“ jedan od odgovora je slušanje ove pesme Zdravka Čolića. Učenicima koje interesuje srpska književnost i istorija značiće i informacija da je pesmu napisao pesnik Branko Radičević (1824–1853) i da je bila posvećena ćerki Vuka Karadžića – Mini Karadžić.
Pevam danju, pevam noću
pevam, sele, što god hoću
i što hoću, to i mogu,
samo jedno još ne mogu…
Treba imati u vidu da pesma nekad može biti prebrza, naročito za početnike. Zato je dobro pre slušanja pročitati tekst da učenik bude pripremljen. Kod vežbanja sa upisivanjem reči koje nedostaju treba razmisliti da li je potrebno ponuditi reči unapred ili je učenik dovoljno vešt da čuje reči bez prethodnog čitanja. Zadatak može biti i da učenik poređa stihove strofe i refrena u red.
Nekada je sve što je potrebno pročitati tekst i poslušati pesmu ili deo pesme do prvog refrena, pokazati učeniku sliku izvođača i reći nešto o njima/njemu/ njoj, pa se učenik zainteresuje i sam počne da istražuje, što je verovatno važniji učinak nego li rad na određenom vokabularu ili gramatičkoj strukturi.
Autor teksta “Pesma na časovima srpskog kao zavičajnog ili stranog jezika ” je Teodora Pejčić, onlajn predavač srpskog jezika Akademske srpske asocijacije, jedine akreditovane škole za učenje srpskog jezika na onlajn časovima. Prijavite se i učite sa nama. Vidimo se!